Moć srećokratije
Knjige sa savetima kako postati srećan su vrlo popularne, ali psiholozi upozoravaju na osećaje krivice i nezadovoljstva koji se javljaju kad sve ne ispadne baš onako kako smo želeli
Naučnici mere sve, pa i sreću. Mere se i najsrećnije nacije, a već niz godina u vrhu su skandinavske zemlje. Do pandemije virusa korona za sreću je bilo važno prirodno i društveno okruženje, sada je postalo važnije voditi računa o ostalim članovima zajednice.
Sve više psihologa ističe da je u moderno doba pojam sreće postao sebičan koncept, kao i biznis. Knjige o tome kako da budemo srećni često se nađu na listama bestselera.
Trenuci dobrog raspoloženja
Harvardov onlajn kurs „Upravljanje srećom” jedan je od njegovih najpopularnijih, a procenjuje se da je više od četiri miliona ljudi upisalo besplatni kurs sa Jejla „Nauka o dobrobiti”.
Edgar Kabanis u knjizi „Srećokratija: kako nauka i industrija sreće kontrolišu naše živote” objašnjava koliko su opasni slogani poput „Ako stvarno to želite, možete to i da dobijete”. Oni kod ljudi mogu da stvore osećaje krivice i nezadovoljstva kad sve ne ispadne baš onako kako su želeli.
„Iako je sreća ključna za naše postojanje, ovaj pojam još nema jasnu naučnu definiciju”, podsetio je Moše Bar, autor knjige „Lutanje uma: kako stalni mentalni angažman može poboljšati raspoloženje i povećati kreativnost”, koju je predstavio i američki časopis „Psihologija danas”.
Za njega je sreća „ukupan broj i trajanje trenutaka u dobrom raspoloženju – što ih je više, to bolje”.
Prizor navijača koji su skakali od sreće na utakmici na brazilskoj Marakani naveo ga je da porazmisli šta je zaista sreća. Došao je do zaključka da nije sve u burnim osećanjima koja se mogu uočiti na koncertu ili fudbalskom stadionu. Tiho gledanje zalaska sunca ili ležanje na travi pod drvetom može izazvati sreću, ali u mirnijim tonovima.
Nije čak ni pouzdano jasno da li je dobro stalno biti u dobrom raspoloženju. Balans je važan.
Bar predlaže dva načina kojim se može podstaći sreća: takozvano „preformulisanje” iskustva i „uranjanje”.
Istina je, događaji koji nam se dešavaju mogu uticati na našu sreću, ali je najvažnija naša reakcija na te stvari ili iskustva. Na primeru iz svog života objašnjava kako je to moguće uraditi. Opisuje kako je nedavno, da bi se vratio u formu, nakon duže pauze ponovo počeo da trči na stazi dugoj 10 kilometara na plaži uz Sredozemno more:
„Ubrzo sam ostao bez daha i na pola puta sam, umesto da trčim, počeo da hodam. Frustriran, krenuo sam kući s teškim, negativnim emocijama. Poznato mi je razočaravajuće iskustvo kada su moje ambicije prevazilazile moje sposobnosti, ali ovog puta sam doživeo prosvetljenje. Shvatio sam da sam na plaži jedina osoba s tužnim izrazom lica. Oko mene su ljudi uživali u toplom suncu, mirisu mora i slobodnom vremenu na prelepom mestu. Preformulisao sam svoje iskustvo i rekao sebi da imam sreću da budem na plaži usred radnog dana – nisam sedeo za računarom u kancelariji, na sastanku ili se mučio pišući. Menjanje načina na koji sam gledao situaciju drastično je promenilo moje stanje nabolje.”
Uranjanje u igru s decom
Drugi savet ovog psihologa je da u svom životu obezbedite vreme za „uranjajuće” doživljaje. „Uranjanje” podrazumeva radikalnu promenu perspektive. Upitajte se kada ste poslednji put bili toliko angažovani u nekoj aktivnosti da ste se potpuno izgubili u tome? Da li je to bilo penjanje na izazovan planinarski put? Ili uzbudljiva vožnja rolerkosterom?
Psiholog podseća da svesno možemo naterati sebe da u nešto „uronimo”: ustati od posla, isključiti mobilni telefon i sesti na pod i posvetiti se igri s decom.
