Краљ без споменика

На Тргу Александра Првог од Југославије у 16. арондисману у Паризу налази се споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу и краљу Александру Првом Карађорђевићу. Споменичка композиција посвећена је пре свега краљу Александру, који је убијен 1934. године у атентату у Марсељу. Откривен је 9. октобра 1936. године, две године након атентата. Споменик краљу Александру подигнут је и у Марсељу.

Парадоксално, на територији Србије не постоји ниједан споменик из међуратног периода посвећен краљу Александру Првом Карађорђевићу. Постоји спомен-чесма у Лисичјем потоку, која носи посвету краљу.

У Нишу је тек 2005. поново подигнута коњаничка статуа краља Александра, која је први пут постављена 1939. године.

Подизање овог споменика висине тринаест и по метара у Нишу пратили су тада бројни неспоразуми. Након многих размена мишљења, Одбор за подизање споменика се ипак одлучио за другонаграђени рад Радете Станковића и инжењера Милоша Сомборског. Доминантна коњаничка статуа владара на пропетом коњу постављена на високо мермерно постоље импозантних размера за то време била је велики искорак у споменичкој уметности на простору Краљевине Југославије. Општем утиску доприносили су и рељефи постављени на постаменту са темом војничке чете у победничком маршу на путу слободе и краљ Александар Први у разговору са сељацима из Поморавља. Споменик је уништен 1945. године.

Читава једна целина на изложби „Чувајте (ми) Југославију” у Музеју Југославије, која је посвећена трагичној смрти краља Александра Првог Карађорђевића у Марсељу 1934. године, посвећена је споменичком наслеђу. Тачније, наслеђу које одавно не постоји.

Споменици краљу рушени су од 1941. до 1947. године, што од стране окупатора, савезника, што од руке комуниста. Аутори изложбе су Веселинка Кастратовић Ристић, Биљана Црвенковић, Радован Цукић и Александра Момчиловић Јовановић.

Постоји више од 260 места (приказаних на интерактивној мапи) на којима су постојали споменици или обележја посвећени српском владару. Аутори изложбе истичу да је недостатак модела, трагова о споменицима и нацрта у архивама био највећи изазов у процесу истраживања. Највише изложених артефаката пронађено је у заоставштинама уметника који су радили споменике краљу Александру, као на пример Галерија Антуна Августинчића (Клањец, Хрватска) и приватна збирка заоставштине Радете Станковића (Србија).

Пројугословенска градска власт у Вараждину прва је у Краљевини Југославији подигла споменик краљу Александру, у септембру 1935. Одбор за подизање споменика је, организујући разне акције, прикупио потребна средства за његову израду и постављање. На Тргу краља Томислава постављена је стојећа фигура краља достојанственог држања, у дугом шињелу са повељом (Уставом) у руци, која приказује државника европског формата. Одбор за подизање споменика није био задовољан рељефима на постољу, па је оно касније прерађено и „пресвучено” белим мермером без рељефа. Аутор овог споменика био је Августинчић. По оснивању Независне Државе Хрватске, 11. априла 1941. године, споменик је срушен.

Београдски мост

Исте године у децембру у Сплиту је подигнут спомен-светионик, једино спомен-обележје овог формата. Изграђен је од брачког камена на месту где је разарач „Дубровник” упловио са посмртним остацима краља Александра. Као традиционални симбол путоказа у нови живот требало је да показује бродовима сигурну луку, а народу сигурну будућност.

На свим странама носио је натписе са симболичним порукама.

На северној страни је стајало:

1934/14. 10.

Скамењена од бола

домовина овде прими

тијело краља мученика

враћено из туђине

гдје издахну уз ријечи:

„Чувајте ми Југославију”

Ове речи, које је наводно краљ изговорио на самрти и по којима изложба и носи назив, заправо су мит, вероватно никада неизговорене речи, али ова реченица остала је урезана на готово сваком споменику.

Два месеца након атентата, тачније 17. децембра 1934, у Београду је откривен Мост витешког краља Александра Првог Ујединитеља изграђен преко Саве у периоду од 1929. до 1934. године. Симболизовао је, између осталог, економски развој и технолошки напредак Краљевине Југославије. Иако је прво планирана тријумфална капија са четири лава, на краљеву интервенцију, без конкурса, првобитно решење са пилонима Николе Краснова замењено је пројектом Ивана Мештровића са крилатим коњима и коњаницима. Мештровићево идејно решење је укључивало коњаничке скулптуре средњовековних владара: цара Душана, краљева Томислава, Твртка Првог Котроманића и Петра Првог Карађорђевића. То је изазвало велике полемике међу архитектима, инжењерима, уметницима и теоретичарима из свих крајева краљевине. Мештровић је, наиме, важио за дворског скулптора с обзиром на то да је велики број споменика у периоду владавине краља Александра било његово дело.

Полемика о Коњаницима прекинута је убиством краља Александра 1934. године и мост је пуштен у промет без споменика. Мештровићева решења никада нису реализована, а југословенски инжењери су у склопу одбрамбене тактике 9. априла 1941. године срушили овај мост.

Ивану Мештровићу био је поверен и посао извођења коњаничке скулптуре на Цетињу испред Двора краља Николе.

Мештровић је 1935. Одбору за подизање споменика понудио два решења: краља као предводника у борби и краља у мирнијем ставу са жезлом и круном. Пошто се Oдбор одлучио за прво решење, које је захтевало урбанистичко проширење трга, била су потребна велика средства, па се јавност позивала на приложништво. Међутим, бројне полемике у јавности, рушење првих саграђених објеката на Цетињу 1939. године да би се обезбедио простор за нови споменик, међу којима је била и зграда црногорског Сената, као и друге историјске околности, утицале су на изостанак свечаног откривања споменика. Уклоњен је и уништен 20. јула 1941. године.

По мишљењу краља, његов најбољи портрет урадила је Ива Деспић Симоновић. Њен рад је био најмодернији приказ краља Александра, кога је портретисала 1926. године. Ова биста је изведена у више примерака и била је постављaна у кругу скоро свих фабрика дувана у Југославији (Ниш, Сарајево, Мостар, Бањалука, Тузла, Загреб, Скопље, Прешево).

У спомен на краља Александра, финансирана прилозима радника и чиновника, у кругу Фабрике дувана у Љубљани урађена је иста биста, али је почетком рата 1941. уклоњена.

Откриће у цркви

Куриозитет ових истраживања споменичке и скулпторске заоставштине представља спомен-плоча пронађена у селу Бучје код Књажевца. Она је пронађена након атентата у Марсељу 1934. године и првобитно је била постављена на зиду школе села Бучје. Мермерна плоча са натписом и посветом краљу Александру Првом скинута је непосредно пред рушење школе након Другог светског рата и чувана је у сеоској Цркви Светог Илије. (Овде се умешао и случај, наиме чињеница да је у овој цркви служио деда ауторке овог текста, парох Богомир Ђорђевић.)

Године 2010. мермерна плоча постаје део фонда Завичајног музеја Књажевац.

Изложба „Чувајте (ми) Југославију”, која траје до 31. марта, представља још низ артефаката као што су посмртне маске нашег владара и Луја Бартуа (министра спољних послова Француске погинулог у истом атентату), које су проглашене за културно добро ове земље, као и униформа коју је краљ носио приликом посете Марсељу, макете припреме сахране, макета разарача којим је краљ Александар отишао за Француску и којим је његово тело враћено у Србију на вечни починак.

 .