У гостима код Стаљина
У центру места Гори, у великом, старом здању налази се уређен и простран музеј посвећен комунистичком вођи, док су у дворишном делу његова трошна родна кућа и вагон воза којим је увек путовао
Током обиласка Грузије, из престонице Тбилиси стигли смо у невелики Гори, родно место Јосифа Висарионовича Џугашвилија, познатијег под надимком Стаљин.
Удаљено око сат времена ауто-путем западно од Тбилисија, место Гори налази се у непосредној близини спорне, делимично самосталне, непризнате Јужне Осетије, унутар територије Грузије.
Грузини и Осетијанци
Вероватно не постоји особа која није чула за Стаљина, чувеног комунистичког диктатора који није смео у авион (због чега је имао свој луксузни вагон воза), интелигентно и надарено дете које је као десетогодишњак подучавао школским предметима и неколико година старију децу. Стаљинова мајка била је, кажу, прелепа Грузинка, а деда по оцу – Осетијанац, из оближње Осетије.
Племенски, планински кавкаски народ Осете или Осетијанце Грузини су одувек сматрали варварима, јер су тек почетком 19. века примили хришћанство (наводно су пореклом индоевропски народ, огранак једног од персијских племена).
Из овог разлога, Стаљина су његови политички противници, као на пример Троцки, увек „држали” за дивљег Осетијанца. Грузини су током векова, вероватно, покушавали да Осете асимилују, што је Русија искористила против Грузије. Када се Грузија отцепила од СССР, Јужна Осетија је добила формалну независност.
Иако је био обућар, познаваоци тврде да је Стаљинов отац говорио четири језика: грузински, јерменски, турски и руски. Стаљинов деда по мајци био је грнчар и баштован, у служби имућне јерменске фамилије. Налик деди, још као беба, Стаљин је био фасциниран цвећем. У мемоарима његове мајке, која је претходно изгубила три мала сина (Стаљин је био прво дете које је преживело), и несумњиво је била најзначајнија фигура Стаљиновог детињства, остало је записано да је велики комунистички вођа из љубави према цвећу научио да хода. Наводно су укућани држали у рукама цвет и померали се како би он дошао до њега и дохватио га. Каснији Стаљин – диктатор био је познат по узгоју башти лимуна, парадајза, мимоза и ружа.
Док је био дете, у једном периоду почетком 20. века, послодавци у Грузији који нису имали довољно новца услуге су плаћали вином. С обзиром на то да вина у Грузији има у изобиљу, многи су се Грузини пропили, а Стаљинов отац био је један од њих. Додатно, Бесо, како је гласио надимак његовог оца, упознао је руског револуционара, пијанца, с којим је друговао, и више никада није успео да се ослободи овог порока. Због очевог пријатеља Стаљин је растао уз руског револуционара који им је долазио у кућу и од њега чуо прве револуционарне идеје. Када је једне зиме очев другар у пићу пронађен смрзнут у снегу, Бесо је нашао новог друга за кафану – локалног свештеника.
Постоји неколико гласина које су кружиле у то време, да Бесо није Стаљинов отац. Зли језици наводили су увек три иста „кандидата”, међу којима су били: шеф полиције Горија, главни свештеник (очев друг у пићу) и кум фамилије – богати винар и власник неколико таверни, Егнаташвили, који је касније финансирао Стаљиново школовање.
Како би сину омогућила школовање, Стаљинова мајка радила је код Егнаташвилијевих као спремачица, а неки тврде и као љубавница. Наводно је очево пијанство било због љубоморе и немоћи да сазна праву истину.
Стаљин је имао тешко детињство, јер је свакодневно трпео батине од оца, пијанца. Додатно, отац је изричито био против тога да се талентовани дечак школује, а није било ни новца. Међутим, мајка је одлучила да Стаљин треба да учи, замоливши породицу имућног кума да њен дечак седи на часу с његовом децом. Испоставило се да је Стаљин учио брже и боље не само од својих вршњака, него и од знатно старије деце и да је касније деци држао часове. На крају је уписан у школу као посинак свештеника, јер је у то време у Грузији једино на тај начин било могуће школовати дете које није из имућне фамилије.
Иако је као диктатор био заслужан за стотине хиљада смрти недужних људи, данас је његова музеј-кућа једна од највећих атракција Грузије.
У центру места Гори, у великом, старом здању налази се веома добро уређен и простран Музеј Стаљина, док су у дворишном делу његова трошна родна кућа, заштићена испод специјалног крова, и вагон воза којим је увек путовао. Када смо завршили с посетом музеју, кустоскиња нас је одвела до воза и откључала врата како бисмо прошли кроз вагон од почетка до краја и видели како су изгледале просторије које је користио током својих путовања.
Поклони државника
У музеју на међуспрату дочекала нас је велика статуа диктатора поред које се већина туриста слика. Унутар музеја видели смо његов радни кабинет, старе списе и документе, поезију и друге рукописе, фотографије с познатим државницима и с његовом остарелом мајком. Ту су и бунда и чизме које је носио зими, паклица цигарета које је пушио, његове бисте, потписани споразуми, слике с парада и уметничке слике на којима, на пример, у наручју држи румену совјетску девојчицу која му се осмехује.
У последњем делу поставке музеја налазе се предмети које је Стаљин добио од великог броја државника који су му долазили у посету – вазе с његовим ликом, велики тањири, сребрне и кристалне посуде и друго.
Насмејан на цегеру и шољи
Занимљиво је како су од некадашњег великог диктатора у Грузији успели да створе занимљиву туристичку атракцију, те у сувенирници музеја могу да се купе шоље, табла за шах, мајице и кецеље за кување с ликом Стаљина, чак грузијско вино које је највише волео да пије.
