У посао кренуле због шансе, а не из нужде
Ипак, свака трећа предузетница у Србији мисли да постоји родна неравноправност у вођењу посла и да им је у многим пословима теже него мушкарцима
Жене одавно нису само власнице фризерског салона или мале пекарице. Све већи број дама води озбиљне фирме које се баве производњом и прометом разне робе и машина, надгледају велика складишта, имају своје веб-сајтове, али и фирме за прераду лековитог биља, израду козметичких производа, кетеринг услуге...
Укључивање женских бизниса у главне економске токове била је тема панел-дискусије недавно одржане у Београду. Окупило се више од 150 предузетница, представника међународне заједнице и компанија, а у организацији Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена „UN Women”, у сарадњи са Привредном комором Србије и Удружењем пословних жена.
Невена Марчета, пројектна координаторка и организаторка, том приликом је подсетила да је у нашој земљи сваку трећу предузетничку фирму покренула и води жена и додала да свака трећа предузетница мисли да постоји родна неравноправност у вођењу посла и да је у бизнису теже женама него мушкарцима.
На скупу се чуло и да у Србији имамо све више предузетница које су се одлучиле на подухват због шансе, а не из нужде. Међутим, жене нису, за разлику од мушкараца, толико умрежене и то је кључно за даље развијање њихових бизниса.
Да камион с робом стигне где треба
Сандра Пејовић, сувласница фирме „Транс логистик”
дуже од две деценије успешно се бави међународним транспортом робе
И међу више од 150 жена предузетница, које су учествовале на овом скупу, издвојили смо Сандру Пејовић, сувласницу фирме „Транс логистик”, која се дуже од две деценије успешно бави међународним транспортом робе кроз агенцијско посредовање.
„Транспорт и логистика се углавном сматрају мушком професијом, али без константног радног присуства жена било би немогуће обављати један тако динамичан и жив, врло озбиљан посао. Од самог почетка, од 2001. године, фирма се бави превозом робе из Србије ка Западној Европи и назад. Почетак рада фирме је био у вези с посредовањем у обављању свих врста транспорта роба у међународном саобраћају, али да би фирма била конкурентна на иностраном тржишту, 2005. године одлучили смо да проширимо делатност посредовања и да обезбедимо сопствени возни парк”, објашњава Сандра Пејовић, финансијска директорка фирме.
Иако камионе натоварене разном робом на дугим трасама и ауто-путевима Европе и Америке ипак не возе жене, у овом послу оне су веома битне. Сандра наводи да су у фирми одувек биле запослене жене, на радним местима у администрацији и финансијама, као и на пословима комерцијалног уговарања.
„Посао је веома захтеван, динамичан и изазован. Ниједан дан није исти. Захтева свакодневно учење, рад на себи и примену свих стечених искустава. Даје озбиљну ширину и знање и из тог разлога се не бих одлучила за другачији пут од овог којим корачам већ 25 година”, каже наша саговорница.
На почетку рада веома мали број фирми је постојао који се бавио овом врстом услуга.
„Узор су нам биле међународне шпедиције по иностранству. Знање смо сакупили и применили на сопственој фирми кроз посете сајмовима логистике и обиласке партнера – шпедиција у Европи. У свакој фирми коју смо посетили и с којом професионално сарађујемо увек су биле присутне жене које заузимају значајну позицију”, наглашава Сандра.
Она додаје и да постоји велика разлика између великих компанија и њене фирме иако на први поглед све изгледа исто.
„Као мала фирма, ми сваком клијенту прилазимо са посебном пажњом и трудимо се да испунимо све његове специфичне захтеве. Послови се не раде шаблонски ”, прича наша саговорница.
Она је презадовољна што број жена предузетница у Србији сваким даном расте, што имају велику подршку и помоћ како између себе кроз удружења тако и кроз организације и фондове на државном и европском нивоу.
Овакав статус је не само заслужен већ и неопходан јер Сандра каже да су жене предузетнице које је упознала максимално посвећене послу, али истовремено и породичним, животним обавезама. Приоритете поставља тако што даје све од себе да усклади и једну и другу страну својих обавеза, да ништа не трпи.
„Такво је бар моје искуство: стално сам усклађивала обавезе с посла с потребама својих синова и, као ћерка јединица, с потребама својих родитеља. Највећа подршка једне жене предузетнице су породица и запослени”, каже Сандра.
Отуда и њена порука женама које би да крену у неки свој бизнис – не треба да се плаше, него да храбро иду ка реализацији својих идеја.
