У ЧАСТ ГВОЗДЕНОГ ПУКА

Игриште памти своје претке

Сељани после споменика направили и спомен-собу. Село с пет кућа у рат је послало 17 мушкараца, од којих су се 1918. вратила само тројица

Нада и Живота Јевремови (Фотографије приватна архива)

У планинском селу Игриште у Куршумлији ове јесени отворена је јединствена спомен-соба, која по замисли њених идејних твораца Наде и Животе Јевремовић младим генерацијама треба да дочара трагично, али славно време у историји овог краја.

Давне 1912. године ово село је имало свега пет кућа, али су то биле породичне задруге с преко двадесеторо укућана. И то малено село је у рат послало 17 ратника, од којих су се 1918. вратила само тројица.

Тај догађај, та жртва маленог села није дала мира београдском таксисти, а сада пензионеру у Игришту, Животи Јевремовићу. Он је дошао на идеју како да се он и мештани села на неки начин одуже својим палим прецима. Сложни сељани успели су у претходних десетак година много тога да обнове, а 2015. године први у Србији поставили су споменик свим јунацима прослављеног Гвозденог пука Српске војске у ратовима од 1912. до 1918. године.

Било је много препрека, али ништа није умањило ентузијазам Јевремовића, који су се вратили у село после пензионисања и покренули бројне акције.

Прво, треба рећи нешто о самом Игришту. На 10. километру од Куршумлије према Луковској Бањи скреће се лево, преко Топлице и макадамским, широким и тврдим путем, с много кривина и успона, стиже се у село које се налази на надморској висини од 1.064 метра надморске висине. Данас село има много више кућа него 1912, али мање становника. Игриште се пуни током сезоне пољопривредних радова. Радни и вредни Игриштани успевају да обраде свако парче дедовине. Сложни у свему, они су успели да саграде нову цркву, да уреде гробље, отворе етно-куће.

А ево како је почело. Прва идеја Животе Јевремовића је била да се засади 14 туја, па онда да се у њиховом кругу подигне спомен-плоча. С идејом је упознао свог земљака и бизнисмена из Београда Радета Петровића, који не само да је прихватио замисао да се подигне споменик погинулим сељанима него и да подигну први у Србији споменик целом јуначком Гвозденом пуку, пуку Топличана, Косаничана и Јабланичана. Он се потрудио да пронађе још донатора. Формирано је Удружење „Гвоздени пук Игриште”, а плац за изградњу споменика донирало је Јавно предузеће „Србијашуме” на брду Марош, на самом улазу у село.

Локална самоуправа, донатори и многи грађани давали су колико су могли, али све то није било довољно. До преокрета је дошло када је Живота за помоћ замолио тадашњег директора Комуналног предузећа „Топлица”, а сада председника општине Војимира Чарапића да помогне у постављању темеља за споменик, који је на крају свечано откривен 1. октобра 2016. године.

Свечаност поред споменика на Дан обележавања формирања Гвозденог пука

Живота није остао на томе. Следећа замисао коју је остварио, овај пут уз велико ангажовање супруге Наде, била је да се направи спомен-соба. Отворена је 3. октобра, на Дан обележавања формирања Гвозденог пука, у организацији Општине Куршумлија, ТО Куршумлија и Удружења „Гвоздени пук Игриште”. Свечаном обележавању су присуствовали председник општине Војимир Чарапић, генерал-мајор Зоран Драгићевић, заменик команданта Копнене војске, представници Српске православне цркве, разна удружења и многобројни грађани. Одржано је опело ратницима села и обележена 112. годишњица формирања пука.

Спомен-соба је објекат изграђен на десетак метара испод споменика. У првом делу се налазе војнички експонати и фотографије, у средини је реплика трешњевог топа из Првог српског устанка, а ту су и лутке обучене у копије војничког и цивилног одела тога доба.

До експоната и историјских докумената се није лако стигло. Кренуло се од Мачковог камена, Љига, Београда, војске, разних удружења, штампарија, фотографских студија, појединаца. Захваљујући свима њима сакупљене су разне старе пушке, пиштољи, бајонети, шлемови, чутуре, опрема... Све је очишћено и сложено у витрине. На зидовима су постављене фотографије историјских личности тога времена, као и фотографије предака, јунака и учесника тих ратова.

Осим што је сакупљала новац од донатора, документе, реквизите, што је путовала по Србији, осмишљала ентеријер, текстове, Нада Јевремовић је сама калдрмисала круг око споменика. Уградила је ни мање ни више него четири пуна шлепера коцке за калдрму.