У сусрет Експу

Недавно је Кула Београд свечано засветлела приликом обележавања завршетка  радова на изградњи хотела „Сент Риџис” који је смештен на првих 11 спратова овога здања. Како је те вечери најављено на свечаности приликом предаје кључева фирми „Мериот Интернешнал”, хотел се полако ових дана припрема за прве госте, а председник компаније „Игл Хилс” Мохамед Алабар истакао је да је здање у ком је смештен у Београду на води „споменик амбициозности, стваралаштву и посвећености који свету поручује да је Србија стигла, као и да позива свет да јој крене у сусрет”.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да „долазак света у Србију” потврђује и податак да је 2012. у њој постојао свега 61 хотел, да их данас имамо 111, док ћемо до „ЕКСПА”, како је најавио, имати 150 хотелских здања. Он је рекао да ће отварање новог хотела као и оних чија градња предстоји у сусрет великом сајму, значити  развојну шансу за Србију и да ће додатно оснажити њен туристички потенцијал. Такође, да је поносан на то што је хотел у Кули Београд запослио 200 младих и да ће нови хотели бити место запошљавања, раста и развоја.

Велики сајам наметнуо многа питања

Колико нам уствари још хотела треба и каквих, колико постеља за сада имамо, а колико их је у догледно време неопходно Београду? С каквим тренутно хотелима главни град располаже, колико је хотела А категорије? Да ли има или ће бити и специфичних међу њима, по нечему посебних? И оно што многе интересује, шта је са нашим старим познатима хотелима? Шта ће се наћи у новом здању на месту старе „Југе”, са сетом се пролазници питају, како теку радови на рушењу и изградњи?

„Хотел Ст. Риџис у Кули Београд је нови 'лендмарк' Београда и показатељ је да је наш град испунио све критеријуме да завређује да у њему буде пети хотел овог ланца у Европи, чиме ће привући потпуно нову структуру гостију у Србију. Као европској престоници и одредишту које је претендовало да развије своју понуду за све структуре туриста, Београду је дуго недостајало таквих хотела високе категорије, са каквим испуњава предуслов за луксузну понуду”, каже за „Магазин” Јелена Станковић, пи ар Туристичке организације Београд.

Како додаје, градња овог хотела је важна не само зато што доприноси да наш главни град добија приходе од високоплатежних туриста, са тржишта која су по томе карактеристична, већ и по томе што условљава развој и свих других елемената туристичке инфраструктуре града, попут директне авио повезаности, локалног транспорта и пратећих садржаја. Такође, услове за отварање и напредовање ресторана „излистаних” у престижним гастрономским водичима, повећање могућности за куповину станова и развој реномираних страних и домаћих хотелских  брендова, каже Станковићева.

Према информацијама Министарства туризма и омладине из јула 2024. у Београду је овог лета евидентирано пет хотела са пет звездица, 72 имају четири, 26 хотела са три и два хотела две звездице. То значи да Београд углавном располаже хотелима са четири звездице, који раде по стандарду пословних хотела.

„Познати брендови хотелских ланаца за госте који у њима одседају доказ су квалитета услуге и стандарда који се у њима очекује. Намера је Града да и хотели ниже категорије, који су стекли репутацију по јединственом концепту, услузи или нечем трећем, привуку своје старе клијенте. Многи ланци граде програме лојалности, па њихово постојање на некој дестинацији гарантује њихову клијентелу”, додаје саговорница.

У случају Београда, наглашава, такви су и чувени градски хотели са деценијама дугом репутацијом, у којима најчешће одседају управо гости из региона. Сталне госте, дакле, и данас имају „Москва”, „Мажестик”, „Балкан”, „Праг”, затим, некадашњи хотел „Парк” надомак Славије под новим именом и обновљен 2012. као и  други реконструисани, али и они који на то још чекају, стари хотели у центру. Годинама су, па и данас, такође место туриста и „Младост” надомак Бањичке шуме, „Хотел „Н” у Билећкој улици на Вождовцу, хотел „Радмиловац” на Смедеревском путу, мотел „1.000 ружа” у подножју Авале са популарнијим ценама... Хотел „Славија лукс” и данас је пун.

 „Боравио сам недавно са супругом у хотелу на Славији. Нисмо много платили, око 6.500 за ноћ у двокреветној соби, а били смо окружени туристичким атракцијама као што су Храм Светог Саве, Народна библиотека и Народна банка Србије. Кад их обиђемо, брзо бисмо дошетали и до главне пешачке зона, Кнез Михаилове улице и продужили да парка Калемегдан, на ушћу Саве у Дунав. Мислим да данас плаћате локацију, а не смештај, бар ако идете на „сити-тур” боравак, то јест у краћу, рецимо, викенд посету ради обиласка града”, каже Јан Најури из Холандије.

„Наступајућа изложба ЕКСПО '27.  несумњиво ће допринети даљем убрзаном развоју туристичке инфраструктуре у Београду, али и у целој Србији, због потребе да се омогући очекивана посећеност током њеног трајања и да се постигне најављени квалитет услуге и понуде града домаћина. Београд је добио ето и специфичан хотел, Ст. Риџис, у ком гост 24 сата на располагању има батлера, који му носи ствари, помаже у распакивању и служи га, ту је кад год га позове, што је скроз ново код нас и поручује да у Србији има места и за луксузни туризам, као један од разноликих светских трендова”, каже председник Удружења хотелијера и шефова ресторана „ХОРЕС” Георги Генов за наш лист.

По његовим подацима, „у Београду је око 2.700 смештајних јединица,  а потребно је да до 2027. омогућимо још три до пет хиљада места за ноћење”. Како још каже, компанија „Свис” планира изградњу хотела близу места одржавања сајма, у Сурчину. Предвиђено је и да сигурно још десетак хотела буде отворено у центру града, Новом Београду и Земуну. Захтеви за градњу тренутно се још подносе, додаје.

Стари хотели, одиграће опет важну улогу, како истиче и Генов. „Бисери” града, хотели некадашњег државног предузећа „Унион”, углавном су данас у приватном власништву. Реновиран пре скоро деценију, хотел „Москва”, уз звуке старог клавира прима туристе од свих њих у најбољем издању, а иако само с променом инвентара, са истом попуњеношћу и нешто нижим ценама у строгом центру,  осим „Мажестика”, раде и други стари хотели. Планира се обнова „Ексцелзиора” и „Сплендида”,  а ту је и хотел „Београд” код старе железничке станице.

„У сусрет одржавању најважнијег сајма до сада у нашој земљи, рачуна се и на обнову хотелског здања 'Југославије'. Надајмо се да ће дотад градитељи успети да доврше посао на пројекту који треба да понуди, поред две стамбене куле и 230 хотелских соба. Такође, у те сврхе се реконструише и стари хотел 'Славија' , од ког се очекује да поново овај трг учини једним до најфреквентнијих места туриста”, открива Генов.

Баш као што се надлежни надају, додаје, да ће са поновним отварањем „Бристола”, у новом руку и надомак Београда на води, оживети она давнашња, предратна Карађорђева, као место важних дешавања око парка у Савској улици.

За светску изложбу смештај и до три хиљаде евра

Ноћење с доручком у београдским хотелима за време ЕКСПА 2027. за оне који резервишу унапред, каже Георги Генов, по тренутним најавама коштаће од око 200 до 1.000 евра, у зависности од близине или повољности локације у граду, као и категорије. У хотелу какав je Ст. Риџис кретаће се од 500 евра навише, али како се сајам приближава, цене сваког смештаја ће расти, можда и на дневном нивоу. Како Генов каже, неће бити изненађење ни да ноћење кошта и три хиљаде евра.