U susret Ekspu

Nedavno je Kula Beograd svečano zasvetlela prilikom obeležavanja završetka  radova na izgradnji hotela „Sent Ridžis” koji je smešten na prvih 11 spratova ovoga zdanja. Kako je te večeri najavljeno na svečanosti prilikom predaje ključeva firmi „Meriot Internešnal”, hotel se polako ovih dana priprema za prve goste, a predsednik kompanije „Igl Hils” Mohamed Alabar istakao je da je zdanje u kom je smešten u Beogradu na vodi „spomenik ambicioznosti, stvaralaštvu i posvećenosti koji svetu poručuje da je Srbija stigla, kao i da poziva svet da joj krene u susret”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da „dolazak sveta u Srbiju” potvrđuje i podatak da je 2012. u njoj postojao svega 61 hotel, da ih danas imamo 111, dok ćemo do „EKSPA”, kako je najavio, imati 150 hotelskih zdanja. On je rekao da će otvaranje novog hotela kao i onih čija gradnja predstoji u susret velikom sajmu, značiti  razvojnu šansu za Srbiju i da će dodatno osnažiti njen turistički potencijal. Takođe, da je ponosan na to što je hotel u Kuli Beograd zaposlio 200 mladih i da će novi hoteli biti mesto zapošljavanja, rasta i razvoja.

Veliki sajam nametnuo mnoga pitanja

Koliko nam ustvari još hotela treba i kakvih, koliko postelja za sada imamo, a koliko ih je u dogledno vreme neophodno Beogradu? S kakvim trenutno hotelima glavni grad raspolaže, koliko je hotela A kategorije? Da li ima ili će biti i specifičnih među njima, po nečemu posebnih? I ono što mnoge interesuje, šta je sa našim starim poznatima hotelima? Šta će se naći u novom zdanju na mestu stare „Juge”, sa setom se prolaznici pitaju, kako teku radovi na rušenju i izgradnji?

„Hotel St. Ridžis u Kuli Beograd je novi 'lendmark' Beograda i pokazatelj je da je naš grad ispunio sve kriterijume da zavređuje da u njemu bude peti hotel ovog lanca u Evropi, čime će privući potpuno novu strukturu gostiju u Srbiju. Kao evropskoj prestonici i odredištu koje je pretendovalo da razvije svoju ponudu za sve strukture turista, Beogradu je dugo nedostajalo takvih hotela visoke kategorije, sa kakvim ispunjava preduslov za luksuznu ponudu”, kaže za „Magazin” Jelena Stanković, pi ar Turističke organizacije Beograd.

Kako dodaje, gradnja ovog hotela je važna ne samo zato što doprinosi da naš glavni grad dobija prihode od visokoplatežnih turista, sa tržišta koja su po tome karakteristična, već i po tome što uslovljava razvoj i svih drugih elemenata turističke infrastrukture grada, poput direktne avio povezanosti, lokalnog transporta i pratećih sadržaja. Takođe, uslove za otvaranje i napredovanje restorana „izlistanih” u prestižnim gastronomskim vodičima, povećanje mogućnosti za kupovinu stanova i razvoj renomiranih stranih i domaćih hotelskih  brendova, kaže Stankovićeva.

Prema informacijama Ministarstva turizma i omladine iz jula 2024. u Beogradu je ovog leta evidentirano pet hotela sa pet zvezdica, 72 imaju četiri, 26 hotela sa tri i dva hotela dve zvezdice. To znači da Beograd uglavnom raspolaže hotelima sa četiri zvezdice, koji rade po standardu poslovnih hotela.

„Poznati brendovi hotelskih lanaca za goste koji u njima odsedaju dokaz su kvaliteta usluge i standarda koji se u njima očekuje. Namera je Grada da i hoteli niže kategorije, koji su stekli reputaciju po jedinstvenom konceptu, usluzi ili nečem trećem, privuku svoje stare klijente. Mnogi lanci grade programe lojalnosti, pa njihovo postojanje na nekoj destinaciji garantuje njihovu klijentelu”, dodaje sagovornica.

U slučaju Beograda, naglašava, takvi su i čuveni gradski hoteli sa decenijama dugom reputacijom, u kojima najčešće odsedaju upravo gosti iz regiona. Stalne goste, dakle, i danas imaju „Moskva”, „Mažestik”, „Balkan”, „Prag”, zatim, nekadašnji hotel „Park” nadomak Slavije pod novim imenom i obnovljen 2012. kao i  drugi rekonstruisani, ali i oni koji na to još čekaju, stari hoteli u centru. Godinama su, pa i danas, takođe mesto turista i „Mladost” nadomak Banjičke šume, „Hotel „N” u Bilećkoj ulici na Voždovcu, hotel „Radmilovac” na Smederevskom putu, motel „1.000 ruža” u podnožju Avale sa popularnijim cenama... Hotel „Slavija luks” i danas je pun.

 „Boravio sam nedavno sa suprugom u hotelu na Slaviji. Nismo mnogo platili, oko 6.500 za noć u dvokrevetnoj sobi, a bili smo okruženi turističkim atrakcijama kao što su Hram Svetog Save, Narodna biblioteka i Narodna banka Srbije. Kad ih obiđemo, brzo bismo došetali i do glavne pešačke zona, Knez Mihailove ulice i produžili da parka Kalemegdan, na ušću Save u Dunav. Mislim da danas plaćate lokaciju, a ne smeštaj, bar ako idete na „siti-tur” boravak, to jest u kraću, recimo, vikend posetu radi obilaska grada”, kaže Jan Najuri iz Holandije.

„Nastupajuća izložba EKSPO '27.  nesumnjivo će doprineti daljem ubrzanom razvoju turističke infrastrukture u Beogradu, ali i u celoj Srbiji, zbog potrebe da se omogući očekivana posećenost tokom njenog trajanja i da se postigne najavljeni kvalitet usluge i ponude grada domaćina. Beograd je dobio eto i specifičan hotel, St. Ridžis, u kom gost 24 sata na raspolaganju ima batlera, koji mu nosi stvari, pomaže u raspakivanju i služi ga, tu je kad god ga pozove, što je skroz novo kod nas i poručuje da u Srbiji ima mesta i za luksuzni turizam, kao jedan od raznolikih svetskih trendova”, kaže predsednik Udruženja hotelijera i šefova restorana „HORES” Georgi Genov za naš list.

Po njegovim podacima, „u Beogradu je oko 2.700 smeštajnih jedinica,  a potrebno je da do 2027. omogućimo još tri do pet hiljada mesta za noćenje”. Kako još kaže, kompanija „Svis” planira izgradnju hotela blizu mesta održavanja sajma, u Surčinu. Predviđeno je i da sigurno još desetak hotela bude otvoreno u centru grada, Novom Beogradu i Zemunu. Zahtevi za gradnju trenutno se još podnose, dodaje.

Stari hoteli, odigraće opet važnu ulogu, kako ističe i Genov. „Biseri” grada, hoteli nekadašnjeg državnog preduzeća „Union”, uglavnom su danas u privatnom vlasništvu. Renoviran pre skoro deceniju, hotel „Moskva”, uz zvuke starog klavira prima turiste od svih njih u najboljem izdanju, a iako samo s promenom inventara, sa istom popunjenošću i nešto nižim cenama u strogom centru,  osim „Mažestika”, rade i drugi stari hoteli. Planira se obnova „Ekscelziora” i „Splendida”,  a tu je i hotel „Beograd” kod stare železničke stanice.

„U susret održavanju najvažnijeg sajma do sada u našoj zemlji, računa se i na obnovu hotelskog zdanja 'Jugoslavije'. Nadajmo se da će dotad graditelji uspeti da dovrše posao na projektu koji treba da ponudi, pored dve stambene kule i 230 hotelskih soba. Takođe, u te svrhe se rekonstruiše i stari hotel 'Slavija' , od kog se očekuje da ponovo ovaj trg učini jednim do najfrekventnijih mesta turista”, otkriva Genov.

Baš kao što se nadležni nadaju, dodaje, da će sa ponovnim otvaranjem „Bristola”, u novom ruku i nadomak Beograda na vodi, oživeti ona davnašnja, predratna Karađorđeva, kao mesto važnih dešavanja oko parka u Savskoj ulici.

Za svetsku izložbu smeštaj i do tri hiljade evra

Noćenje s doručkom u beogradskim hotelima za vreme EKSPA 2027. za one koji rezervišu unapred, kaže Georgi Genov, po trenutnim najavama koštaće od oko 200 do 1.000 evra, u zavisnosti od blizine ili povoljnosti lokacije u gradu, kao i kategorije. U hotelu kakav je St. Ridžis kretaće se od 500 evra naviše, ali kako se sajam približava, cene svakog smeštaja će rasti, možda i na dnevnom nivou. Kako Genov kaže, neće biti iznenađenje ni da noćenje košta i tri hiljade evra.