Варљиво привиђење
„Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха” – поручује велики Андрић
Субота вече, уз мали екран, тачније уз јавни сервис свих грађана Србије, РТС, у славско повечерје, уочи обележавања шесте славе у Срба по броју свечара, свете Петке илити Преподобне Параскеве, која је живот посветила подвижничком животу, била је баш у духу овог великог празника, тиховања, свечарске атмосфере и посвећивања породици, духовним вредностима и надзидању над овоземаљским, пролазним, проклетим...
Емитовање филма „Света Петка – Крст у пустињи” по роману Љиљане Хабјановић Ђуровић, а у режији њеног сина, редитеља Хаџи-Александра Ђуровића, колико год био херметичан, драмски омеђен, тешко комуникативан са ширим аудиторијумом, пробудило је, ипак, хтели то или не, осећање колико је важан велики датум, увело нас тихо и умно у славски дан, подсетило зашто празнујемо и пландујемо, можда нас за тренутак одвојило од похлепа овоземаљског живота, на леп и достојанствен начин увело у важан датум у црквеном календару, али и опоменуло да треба да застанемо, да се преупитамо, замислимо, спустимо ратна копља, приземнимо, помолимо, окренемо ближњима и схватимо шта је у животу најважније... да је од раскошне гозбе и броја гостију – битније враћање себи, одрицање и разумевање да је живот само један и да га можемо квалитетно проживети и без свих изазова и императива новог времена!
После дуго времена, РТС је приредио интелектуално вече на својим јавно доступним фреквенцијама, одмакавши се од простоте профаног, од ниских страсти, од пуке забаве... Пре овог остварења подсетили смо се на тежак живот, пун искушења, неправди, унутрашњих борби, суровости једног система и не увек лагодан живот оних који мисле и закључују самостално, којима је бог дао дар да мисле, виде и закључују, у претпоследњој епизоди серије „Новеловац”, о једној секвенци, можда и најважнијој нашег јединог нобеловца Иве Андрића, којим волимо да се хвалимо, али га све мање читамо, а још мање разумемо! Можда се после ове серије напокон наканимо, зауставимо бреме времена и поново вратимо, или можда први пут сусретнемо са хроничарем једног важног историјског тренутка, и спознамо и схватимо живот. Јер, како је говорио Андрић: „Није највећа будала онај који не уме да чита, него онај који мисли да је све оно што прочита истина”.
И док неки дувају свећицу на рођенданској торти, бројећи прегледе и гледаност, јер попут стада буљимо у шарена врата и не мислимо, заведени и хипнотисани, живот неумитно пролази и троши се... А ми тапкамо у месту. Понављамо исте кругове, ћутимо и предајемо се, пуштамо да нас живот ломи и други понижавају, не умећи да кажемо – не! „Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха” – поручује велики Андрић, само треба да га прочитамо. Да ли онда треба да страхујемо или да узмемо живот у своје руке?
Док други маштају о великим сновима и сну званом Америка, са сузама у очима, онај други, већи део Србије једва саставља крај с крајем, промишља како да на почетку месеца исплати кредите и дечије папрено и несхватљиво скупе матурске екскурзије. Јер се ови први, који сањају амерички сан, таквим животним проблемима не баве. Одувек је било да сит гладном не верује. Телевизије маштају за нас, испуњавају нам гладне снове и не баве се животом обичног смртника... Наше снове одавно немамо јер живимо туђе.
Када би чешће било вечери попут оне суботње, претпразничне... можда бисмо више схватили шта је живот, чега треба да се стидимо и на шта треба да трошимо снагу и оно мало времена које нам је поклоњено.
„Шта вреди имати много и бити нешто кад човек не може да се ослободи страха од сиротиње, ни нискости у мислима, ни грубости у речима, ни несигурности у поступцима, кад горка и неумитна, а невидљива беда прати човека у стопу, а тај лепши, бољи и мирнији живот измиче се као варљиво привиђење.” Молимо РТС да нам чешће приређује тај леши, бољи и мирнији живот. То је програм какав желимо! А не привиђење!
У НОВОМ "КАДРИРАЊУ", У ПЕТАК, 8. НОВЕМБРА, УЗ "ПОЛИТИКУ" ПРОЧИТАЈТЕ КАКО СУ СЕ МЕДИЈИ ОПХОДИЛИ ПРЕМА ВЕЛИКОЈ ТРАГЕДИЈИ У НОВОМ САДУ И КО ИМА ЕКСКЛУЗИВНО ПРАВО НА БОЛ
