Сретен Костић био је први српски Флојд

Први аутомобил у Србију je  стигао 16. априлa 1903. године, по старом календару. Нешто мање од годину дана пре него што је основана „Политика”.

Елем, прича о аутомобилизму у Србији почиње 3. априла 1903. године , по новом календару, када први четвороточкаш стиже на железничку станицу у Београду. Са њим долази и возач којег шаље фабрика. Он је имао задатак да власника обучи руковањем аутомобилом марке „Неселсдорф”, из Корпривнице у данашњој Чешкој. Из те фабрике изникла је данашња „Татра”.

Власник првог аутомобила у Србији био је Божа Радуловић. Он је био познат и добростојећи банкар. Радуловић који је први аутомобил видео у Бечу, није имао храбрости да седне за волан свог аутомобила већ је ту улогу поверио добром познанику, Сретену Костићу, у оно време познатом графичком раднику. Тако Костић постаје први српски шофер. Требало му је тачно месец дана да савлада вештине управљања и одржавања аутомобила.

Иако се народ плашио не само аутомобила већ и возача, од којих се бежало, У Србију ускоро стижу нови четвороточкаши. Други аутомобил купио је угледни житељ престонице, Сретен Љубинковић, док је трећег четвороточкаша наручила једна банка.

Како је забележено, банкар Радуловић је банкротирао а његов аутомобил је продат. Наводно је његов „Неселдорф” задњи пут виђен у Скопљу 1912. године.

Интересантно је и то да је Сретен Костић постао шофер краља Петра,  па сина краља Николе. Костић  је основао и Удружење београдских шофера, и прву ауто-школу.