У славу Прометеја
Драган Илић извео је захтеван перформанс паљења ватре на постојећој, девет метара високој инсталацији/скулптури направљеној од камена
У јединственом простору ITS Z1 (International Test Site) у Ритопеку, где је уметник Драган Илић после дугогодишњег рада и боравка у Њујорку направио специфичан објекат-атеље, недавно је одржан мултимедијални перформанс, уметничка акција под називом „У славу Прометеја”.
Настављајући своју мисију да у овом специфичном радном простору остварује уметничке акције, Илић је овог пута извео у сваком погледу захтеван перформанс паљења ватре на постојећој, девет метара високој инсталацији/скулптури направљеној од камена. Тачније, од вертикално распоређених громада, као и стена различитих величина ојачаних и стабилизованих арматуром и цементом. Скулптура одражава Илићеву фасцинацију природом и постојањем, уз посебно обожавање природних минералних стена које сакупља деценијама.
– У овом перформансу користио сам ватру као праисконски елемент наше стварности а уједно и као симбол технологије и моћи. Поред тога што симболизује захвалност и слављење митске личности Прометеја који је људима подарио ватру и због тога трпео сурове казне, паљење ватре преко камења и стена, наших материјалних предака, „мојих предака”, уметничка је акција која симболизује разна вишеслојна размишљања о ватри и о свету која сам имао током година. Овом приликом ватру сам запалио преко своје скулптуре/објекта/инсталације коју сам направио 2019. године и која је висока девет метара. Хтео сам да направим спектакуларну ломачу која служи као вишедимензионални симбол уметничког чина, формалног стварања, а истовремено и озбиљног упозорења. Ватра је моћна сила и симболизује још много ствари: и живот и смрт...
Прометејев чин даривања ватре људској врсти симболизује људску културу и напредак, овладавање моћном технологијом, средством развоја, али и средством разарања.
Желео сам да на овај вишедимензионални начин уметнички спојим истицање ватре као симбола људског развоја и технологије, али уједно и као опомену, нешто што представља и своју супротност, што представља страну разарања где људска врста у свом застрањивању користи ватру и експлозиве као средства ратних разарања. А сведоци смо да ратови тренутно букте широм света чак и сада у 21. веку, што је срамотно и примитивно – каже Драган Илић подсећајући и на чињеницу да пожари стихијски букте интензивно сваке године како у Калифорнији тако и на разним другим местима широм света, као и да смо сведоци прегревања наше планете.
– У овом перформативно-инсталационом делу потрага и пракса уметника засновани су на мистичном, интуитивном и намерном споју исконских елемената. То укључује ватру пре свега кроз ритуално инкантирање и прочишћавање, симболички дизајн и конструкцију динамичних и чврстих форми кроз специфично визуелно обликовање пламена које је резултовало пламеном преко монументалне вертикалне камене структуре и око ње.
– Заиста, Илић постиже метафоричку и симболичку трансмутацију материје (користећи ватру/топлоту/енергију и камен/стене/минерале) док изводи ритуалну инкантацију којом велича и одаје почаст свом митском јунаку Прометеју. Цео пројекат је замишљен, између осталог, као духовна потрага за развојем људских потенцијала кроз технологију/знање/технику и културу – истиче историчар уметности Михаило Ристић.
Паљење камене скулптуре захтевало је вишеструке припреме, а носило је са собом и одређени ризик. Драган Илић је поливао камен запаљивим средством без заштитне маске. Све је изведено у сумрак пред великим бројем посетилаца уз осећање благе стрепње да све успе како је и замишљено. И успело је.
– Као уметник који је у склопу својих разнородних уметничких пракси током много протеклих деценија упражњавао боди-арт перформансе, где сам истраживао додирне тачке и прожимања уметности и живота, бола и телесног жртвовања ради стваралаштва, а узгред говорим и као осведочени поборник трансхуманистичке оријентације и веровања у предности и благодети технологије, овом приликом сам хтео да осетим непосредну опасност ватре и да осетим макар мали део патње и опасности које доживљавају људи који страдају од ватрене стихије и који бивају непосредно изложени њеном дејству. Зато овим чином износим опомену свима нама: да се не играмо ватром на погрешан начин, јер благодети свеукупне технологије када се користе стихијски и на неодмерен начин, неће нам више доносити технолошки и културни развој и следствено томе еволутивне предности, већ само разарања и катаклизме. Ко зна да ли би се и сам Прометеј данас можда покајао због свог чина „давања ватре” људима недозрелим да управљају њоме, али и да управљају „опасним” технологијама попут вештачке интелигенције, нуклеарне енергије, биомедицинских истраживања, генетских модификација или ризичним експериментима у области квантне физике. Надам се да нећемо изабрати пут самоуништења, већ да ћемо се определити за изградњу једне нове, истинске планетарне културе и истински цивилизоване друштвене заједнице где владају мир и међусобно поштовање међу људима – каже Драган Илић.
