У потрази за коренима
Сликарка Марџори Микасен посвећено је истраживала своје српско наслеђе
Бранко Микашиновић, један од водећих слависта у Америци, некадашњи предавач руског језика и књижевности на универзитетима у Њу Орлеансу и Тулејну, новинар „Гласа Америке” дуже од две деценије, стигао је у Чикаго из Југославије 1960. године. Недуго по доласку примио је писмо од оца Саве, у којем је обавештен да два сина његовог рођака Ђура из „старог краја”, Роберт и Џорџ такође живе у Чикагу. Ступио је с њима у контакт и убрзо се нашао с Робертом и његовом породицом. Прво је открио да је рођак скратио презиме у Микасен.
„Једна од првих ствари коју сам учинио пошто сам дошао у Чикаго била је да узмем телефонски именик и видим има ли Микашиновића и нисам открио ниједног”, пише новинар у књизи „Незаборавни сусрети” (издање „Чигоја штампа”) у којој описује сусрете с људима из српске дијаспоре у САД.
Роберт је имао две кћерке Џуди и Марџори, која је добила и посебно поглавље у овој књизи као позната сликарка, али чини се, још више због тога што је посвећено трагала за својим, а уједно и Бранковим коренима.
Марџори се родила у Чикагу 1959. године, али одрасла је у Сент Полу, Минесота. Похађала је Универзитет Минесоте и 1981. добила бечелор диплому из визуелних уметности. Удата је за Марка Грипа, професора хемије на Универзитету Небраске у Линколну.
Постала је међународно позната „апстрактна сликарка акрилним бојама, геометријског стила оштрих ивица”, излагала је у САД, Канади, Уједињеном краљевству и Мађарској. Њени радови су део приватних и јавних колекција. Такође је заједно с мужем ауторка научне књиге „Реакција – хемија у филмовима”.
„Марџори је била под утицајем свог српског наслеђа и доста је истраживала своје порекло, често је била боље информисана од мене. Обоје нас је занимало место одакле су Микашиновићи потекли и разговарали смо о Горњим Дубравама у Карловачком округу где се налази постојбина Микашиновића”, пише новинар.
Марџори је 2005. године посетила предачко село с мужем, сестром и породицом. Док је била тамо, такође се усредсредила на посету манастиру Лепавини, Вараждину у Хрватској и Бечу у Аустрији како би добила увид у живот барона Михајла Микашиновића као и његову улогу мецене уметности из осамнаестог века. Толико је била импресионирана својим открићима да се понудила да преведе на енглески књигу Ђура Затезала „Барон Михајло Микашиновић”.
Бранко сликовито описује једну од њених слика с изложбе у Њујорку, коју је назвала „Стерео пар”: два призора један до другог који визуелно комбиновани у слици резултирају новим „трећим” оптичким призором.
„Као што је учинила у уметности, тако је узела свој одгој у Сједињеним Државама и комбиновала га с посвећеним истраживањем свог српског наслеђа”, закључује Микашиновић.
