Да ли је Маск прочитао „Фауста”?
И Фаустов уговор с Мефистом и Маскова погодба с технологијом настали су као својеврсна последица духовних криза. Међутим, на месту на коме Фауст напушта науку и рационалан приступ сазнању Илон Маск им хрли у сусрет
Заводљиво је Илона Маска замислити као реинкарнираног Гетеовог Фауста – фигуру која сведочи о опасностима од грозничавих тежњи за знањем, моћи и бесмртности. Фаустова и Маскова стремљења носе терет нелагоде за њихове савремене читаоце и пратиоце изазванe свитањем новог света, истовремено величанственог и застрашујућег.
Гетеов први (1808) и други део драме Фауст (1832) на тему средњовековне легенде о истоименом научнику и алхемичару који је потписао уговор с Мефистом, чији је улог душа, а добит апсолутно знање и искуство, раскриљују слојевите моралне и философске аспекте те потраге с трагичним последицама. Фауст већ у првом делу драме, у коме куша „обичан живот” уживања и љубави, искорачује из неизвесног рационалног знања тежећи да надмаши људско искуство по себи. Други део Гетеовог драмског дела, у коме се предочава свет политике, идеалне лепоте и мудрости, прати покушај Фауста инжењера да обликује свет према свом лику. Фауст ће створити нову цивилизацију укроћивањем дивљих сила природе, а његов у бити просветитељски пројекат, у име напретка, превазилази људске способности и није према њима ни обзиран.
Илон Маск, сурови предузетник, мултимилијардер, генијални иноватор и мецена, попут Фауста необуздано радознао, амбициозан и без страха, поседује и демонску страну личности, о којој сведоче његови запослени, колеге и ближњи, и уместо уговора с Мефистом склапа својеврсни пакт с технологијом која ће му омогућити да крене у потрагу за нечим вишим од онога што нуди микрокозам људске цивилизације, а што се очитује, између осталог, у његовим компанијама Спејс Екс, Тесла, Неуралинк, Бoринг компанија и xAI.
Фауст и Маск крећу се ка сродном циљу – спознању смисла живота и закона који управљају универзумом. Док се Масков пут твори као драма предузетништва и трансценденције, у Гетеовом комаду одвија се драма Фаустове душе – сензуалне, која воли Земљу, и оне која тежи трансценденцији. У овом другом аспекту, драми трансценденције, могуће је уочити формалну сродност између Маска и Фауста: трансценденција у другом делу Фауста ставља се у службу јунакове владавине над његовим краљевством, баш као и у примеру Маскових приватних компанија, односно масковерзума. Фаустов и Масков приступ ономе што је с оне стране људског искуства ипак је посве различит.
Ентитети попут Бога и Ђавола у Масковом свемиру не постоје: „Једина правила су она која налажу закони физике. Све остало је препорука” (Волтер Ајзаксон, Илон Маск, прев. Горан Скробоња, Лагуна, 2023). Маск ће овом уверењу остати доследан, што значи да се он отискује на пут сазнања другим правцем у односу на Фауста: у том погледу, он је сроднији Фаустовом асистенту Вагнеру, који верује у рационалну потрагу за сазнањем без обзира на цену, што деле и присталице рационалистичког и научног доба просветитељства. И Фаустов уговор с Мефистом и Маскова погодба с технологијом настали су као својеврсна последица духовних криза. На месту, међутим, на коме Фауст напушта науку и рационалан приступ сазнању Маск им хрли у сусрет. Упркос бројним преступима, Фауст ипак иде ка путу искупљења и духовног уздизања, док Маск делује у доминантно практичној сфери где се успех мери опипљивим напретком и утицајем на друштво.
Вештачка интелигенција и људске вредности
Маскова егзистенцијалистичка криза отпочела је у искуству емотивног бола који му је наносио имућни отац, инжењер, одметник, фантаст и конфабулатор, а наставила се кроз сурово преживљавање у институцијама система приликом одрастања у Јужној Африци. Према ономе што наводе његови биографи, попут раније поменутог Волтера Ајзаксона, али и Ешлија Венса (Илон Маск: Тесла, Спејс Екс и потрага за фантастичном будућношћу, прев. Горан Скробoња, Лагуна, 2017), Маск се читајући као младић две књиге дневно обратио Ничеу, Шопенхауеру и Хајдегеру за помоћ. Они му нису одагнали депресивне мисли потекле од спознаје о постојању могућности да живот нема никаквог смисла. Књига која му је помогла да изађе из депресије је Аутостоперски водич кроз галаксију Дагласа Адамса. Средишње питање духовитог аутостоперског водича је будућност човечанства као мултипланетарне цивилизације, што је полазиште свих Маскових личних, визионарских и предузетничких активности. За Маска је било застрашујуће сазнање да технолошки напредак није неумитан, да може да се прекине, чак и да назадује, о чему сведочи само пример старих Египћана који су научили како да граде пирамиде, а онда се то знање изгубило.
Џил Лепор, историчарка са Харварда, у једној од епизода поткаста The Next Big Idea критикује Маскову злоупотребу дела научне фантастике и Аутостоперског водича кроз галаксију, чији је смисао сасвим супротан ономе што у пракси Маск чини: богатим колонистима никако не би требало дозволити да граде луксузне колоније на другим планетама. Маск, према овом тумачењу, присваја Адамсово дело као сопствени водич, кривотворећи његову социјалну критику друштва уз алузије на то да Маск и његова породица експлоатишу раднике за своје послове.
Масков спас је даље стизао, између осталих, и у делима Роберта А. Хајнлајна и причама о роботима Исака Асимова. Дела ових аутора за Маска отварају нова питања за нашу епоху – развијање вештачке интелигенције у служби човечанства и могућности њене злоупотребе. Асимовљеви роботи и визија будућности у којој технологија има изразиту улогу саобразни су с идејом Маскове компаније Тесла и његовом представом развоја вештачке интелигенције. У расправи с Лeријем Пејџом, суоснивачем Гугла, Маск стаје у одбрану људске свесности. Пејџ тврди да уколико машине превазиђу људску интелигенцију, па чак и свест, то не треба посматрати у апокалиптичком кључу, већ као наредни стадијум еволуције. Супротно од Пејџових уверења, подстакнут и италијанско-америчким физичарем Енриком Фермијем, Маск изражава сумње у то да, осим људске, постоји и нека друга свесност у универзуму и да jу је неопходно очувати, а ризике види у одвајању вештачке интелигенције од људске воље. Видови одбране од злоупотребе вештачке интелигенције, по Маску, јесу омогућавање мноштву људи да је имају, те да системи вештачке интелигенције буду сврстани уз људске вредности и интересе и да не лажу било то политички коректно или не, што учи и 2001: Одисеја у свемиру Артура Кларка. Компанија Неуралинк, која се бави усађивањем чипова у људски мозак, изграђена је на поменутим основама.
Oпонент политичкој коректности
Масково меценско, визионарско и предузетничко делање се унеколико испреплетало с политичким, које је претрпело преображај. Од првобитног присталице и мецене (прогресивних) демократа он постаје њихов противник. Оштри је опонент политичкој коректности и воук-култури. Сматра да је вирус воук-ума дубоко антинаучан, бескористан и нехуман, те да може осујетити међупланетарно ширење људске врсте. Његови политички ставови добили су интензивнију артикулацију на реформисаном Твитеру, односно Иксу, чији је он нови власник. Чак је и огранак компаније Спејс Екс, о чему је први посведочио Волтер Ајзаксон, био уплетен у најделикатнију активност у својој (политичкој) историји када је Маск, иако је давао подршку Украјини, одбио да се Старлинкове услуге (пружање сателитских услуга интернету) користе у потенцијалном украјинском нападу на Крим, који је Русија анектирала 2014. године, како не би подстакао сукобе несагледивих размера.
Колонизација Марса, роботаксији без волана, имплантирани мождани чипови који могу да се повежу с рачунарима, а самим тим и радикална промена људске комуникације, као и милиони робота блиска су будућност коју нам је, према свом лику, осмислио Илон Маск, а за чије је пуно остварење неопходна одговарајућа политичка агенда. Остаје да се види да ли ће и у ком виду Маск поделити Фаустову судбину и колику ћемо цену платити уколико успе у свом науму. Некакву утеху можда можемо наћи у чињеници да Гетеова драма доводи у питање Фаустову тврдњу да само наше душе производе ствари од вредности.
