Лик краља Петар на маркицама

Велики рат је увелико трајао, грували су топови, гинула пешадија, војевало се прса у прса. Био је новембар 1914. године. А онда се, ненадно, на фронту појавио већ остарели краљ Петар Карађорђевић. Збило се то на бојишту код Гаревице, у близини Даросаве, у часу кад је српска армија, у познатој бици код Колубаре, постигла значајну победу над непријатељским снагама.

Наизглед, ништа необично. Међутим, баш у том тренутку, у часу кад је српски владар, ослоњен о штап, посматрао фронт, затекао се ту и Самсон Чернов, фотограф, сликар и ратни дописник, и овековечио тај тренутак. Фотографија је, убрзо, послужила као мотив за серију поштанских марака под називом „Краљ Петар на бојишту”.

У промет пуштене после Колубарске битке

– Поштанске марке од пет и 10 пара пуштене су у промет 15. октобра 1915. године. Остале марке, од 15, 20, 25, 30 и 50 пара због ратних услова нису биле присутне на шалтерима пошта. Мотив марке од пет пара коришћен је и за издавање поштанске карте за поштански саобраћај унутар Србије, које су пуштене у промет тачно годину дана после Колубарске битке, а штампане у Државној штампарији у Нишу – подсећа, у разговору за „Магазин”, београдски филателиста проф. др Милан Радовановић.

Иста Чернова фотографија коришћена је и на Крфу (10. фебруара 1916. године) за штампање Дописне карте српских ратника с номиналом од 10 пара за међународни поштански саобраћај. Сачувана је и српска поштанска карта, с истим мотивом, упућена из Ниша и жигом „да је прегледала војна цензура”.

– Пасионирани филателисти отргли су од заборава и Дописну карту српских ратника – потврђује Радовановић. – Њу је 2. јануара 1917. године са Солунског фронта послао капетан Стеван Ђорђевић. И она је цензурисана, о чему сведочи јасно видљив печат, а упућена је Славку Ђорђевићу у Оксфорду (Енглеска). Иако је рат трајао, поштански саобраћај је функционисао...

На крају, да појаснимо ко је, заправо, био Самсон Чернов? Руски Јеврејин који је у Србији боравио за време балканских и Великог рата и био сведок многих догађаја које је документовао фотографијама. Већ од 1912. године је као ратни дописник писао за руске новине „Новоје времја” и „Рускоје слово”. Касније, за време Првог светског рата, фотографије је објављивао и у француским часописима, приказујући борбу и патњу српских војника, али и осталог српског живља. На Крфу је 1916. прихватио хришћанство као своју веру, а кум, генерал Божидар Терзић, додао му је име Александар. После револуције у Русији 1917. године, као симпатизер „белих” није могао да се врати у ову земљу, па је узео француско држављанство.

У униформи српског официра

При крају Великог рата српска влада послала га је у Америку где је марта 1918. године у њујоршком „Гранд централ паласу” имао изложбу фотографија и акварела.

За време боравка у Америци носио је униформу српског официра. У „Њујорк тајмсу” је 25. јуна 1916. године објављен чланак у којем се указује на забринутост да због ембарга на поштанске марке зараћених земаља, посебно српских, оне неће доспети до Америке. Тада је, за америчку јавност, обелодањено и да је једна поштанска управа први пут одабрала ратну сцену као мотив на поштанским маркама. Реч је, наравно, о Черновој фотографији „Краљ Петар на бојишту”.