Мозгу треба одмор од интернета

Више него икад у људској историји одговорни смо за сопствено ментално здравље. И више него икад постоје разни алати да нам то омогуће, али виртуелна реалност, свет интернета и друштвених мрежа су толико заузели простор око нас да је тешко из тога се искључити.

Међутим, то је преко потребно ако мислимо на своје ментално здравље.

„Сваки тренутак у дану и свако тренутно искуство носи физиолошки отисак. Мисли и емоције се региструју у мозгу, у биохемијским процесима, телесном здрављу, али и у емоцијама и психи. Као што знамо да се тело мења ако се редовно вежба и једе правилно, тако се прилагођавају и емоционални системи, и то према начину на који их тренирамо. Емоционални систем се ’тренира’ сваким тренутним искуством зависно од тога како особа живи, на шта јој је фокусирана пажња, чиме се ментално бави”, објаснила је психолошкиња Алан Догерти у чланку објављеном у часопису „Psychology Today”. Она предаје управљање стресом и емоционално здравље на Калифорнијском политехничком државном универзитету.

Реаговање на страх

Емоционално здравље, како је објаснила, с једне стране покреће реаговање на страх, а на другом полу је нагон ка смирености и повезаности.

То су два потпуно различита физиолошка стања, а оба нагона су потребна да бисмо преживели као врста.

„Тамо где се најчешће налазите је место које доминира вашим емоционалним и менталним здрављем, дакле, да ли су то страх, или мир и спокој. Када сте пречесто или предуго изложени страху, јављају се осећаји анксиозности, нервозе, бриге, немоћи, безнађа, стреса, беса, депресије, као и проблеми с концентрацијом, још много тога”, упозорава она.

С друге стране, особе које су смирене и теже повезивању имају оптимистички став према животу, креативне су, способније да се суоче и реше проблем. Такође, мање су усамљене и боље препознају прилике, могућности и решења.

„Иако је нагон реаговања на страх неопходан за преживљавање, ако сте стално суочени са страхом, то може да буде штетно. Насупрот томе, стварање тренутака у којима доминирају смиреност и жеља за повезивањем делује позитивно”, објаснила је Догерти.

Данас су, додала је, људи преоптерећени страхом и он вреба с превише страна. Мало је предаха и разлога за смирај. Подсетила је како је у давна времена селу можда претио тигар, али након што је опасност прошла и што се он повукао у шуму, људи би се смирили, односно њихови емоционални системи би се вратили у мирно стање.

Игноришите вибрирање и зујање

„Постојала је боља равнотежа између времена узбуне и времена затишја. Имали су људи времена за повратак у смиреност и свакодневни живот. Сада су наши системи за реаговање на страх активирани скоро 24 сата дневно. Наш доживљај претње у великој мери је последица интеракције с технологијом, а многи од нас су у дигиталном преоптерећењу 24 сата дневно. Кад год чујемо зујање и вибрирање мобилног телефона или паметног сата на зглобу руке, систем за реаговање на страх се укључује и нестају неопходни тренуци за одмор и смирење. Иако свака интеракција сама по себи може изгледати безначајна, све се збраја и штети укупном менталном здрављу”, каже психолошкиња.

Да бисмо били емоционално здрави и уравнотежени, неопходно је наћи технике за опуштање и смиривање, које треба да буду део свакодневне рутине.

Како постићи смиреност

• Медитирајте
• Пронађите начин како да будете у мислима присутни с особама које волите, чак и када сте сами
• Урадите дигиталну детоксикацију – сат времена дневно или повремено цео дан
• Проведите време у природи
• Бавите се хобијем
• Смејте се често, гласно и из срца
• Направите листу онога што вам одговара да радите и свакодневно се бавите тиме