Тегла слатког или тегла слатка

Читаоци су нам поставили неколико питања. Лекторка једне издавачке куће пита нас да ли је исправно рећи „тегла слатка“ или „тегла слатког“, мислећи на посластицу од воћа куваног у шећеру (слатко од трешања, слатко од шљива итд.).

Правилно је и једно и друго. Језички корпуси показују да се и у говору срећу обе промене – и придевска (слатког) и именичка (слатка).

Именица слатко је пореклом придев: сладак, слатка, слатко (воће и сл.). Веза именице са придевом је још увек јака, па се није изгубила ни њена придевска промена – „Додај ми теглу слатког“, „Има ли у слатком ораха?“, „Не претеруј са слатким.“ Итд. Међутим, како се придев осамосталио и почео употребљавати као именица, то се усталила и именичка промена: „Додај ми теглу слатка“ (као: „Дошао је из села“, „девојка високог чела“ и сл.), „Има ли у слатку ораха?“ Итд. Код именице је дошло и до акценатске промене – завршно о је, за разлику од придева, у именици дуго – слатко (слаткога).

Сличну ситуацију имамо и код других поименичених придева, с тим што негде доминира именичка промена (мада норма признаје обе), као код именице млада (‘невеста’): „Набавили смо све што млади (младој, с дугим о) треба за венчање“. Математички термини крива и права имају само придевску промену: „Нацртај праву m и тачку M која не припада правој m“, „Написати једначине правих кроз тачку A на кривој“.

***

Наша читатељка Л. Катић пита: „Да ли је правилно рећи да је неко скривио (саобраћајну) несрећу?“

Старија нормативистичка литература захтевала је да се каже да је неко крив за несрећу или да је изазвао несрећу, али не да је скривио несрећу.

Језичка грађа показује да се овај глагол безмало сто година јавља (старији извори би рекли да ли и дуже) у том прелазном облику – скривити нешто (несрећу, смрт, крвопролиће, бомбардовање и сл.) и значењу ‘бити крив због нечега, изазвати нешто лоше, раво, бити виновник нечега’. Налазимо га и код наших најбољих стваралаца и језичких зналаца. Тако Милош Ђурић, проводећи нас Кроз хеленску историју, књижевност и музику, пише: „У њему који је скривио толику несрећу и беду хор види само цара-самодршца“. Код Меше Селимовића у Дервишу и смрти читамо: „Пита валију зашто тако упорно брани кадију Ахмеда Нурудина, који је скривио смрт ранијег кадије“.

Разијање прелазности код изворно непрелазних глагола врло је стара појава у српском језику, па се и овај глагол уклапа у ту појаву и ја му не бих престого судила. Пустила бих да пракса иде својим током.

***

На крају да одговоримо на питање нашег читаоца Горана Ђокића: „Да ли је правилно рећи ‘да се испуне све жеље’ или треба, како и ја мислим, ‘да се остваре све жеље’“.

Правилно је и једно и друго – жеље се могу остварити, али се могу и испунити, јер једно од значења глагола испунити јесте ‘остварити се, обистинити се’. Испунити се могу и жеље, и снови, и маштања, па и слутње, претње итд. У Прегледу српске књижевности Павле Поповић пише: „А врати је тек кад и Пир и Орест пристану да испуне њене, виленичине жеље“. Код Андрића налазимо: „Тако ће се испунити визија Његошевих стихова: ‘По три паса врте се у коло’.