ДВАНАЕСТИ ИГРАЧ

Љубав за сви

А колико је лепа та наша детиња веселост показао је кошаркаш Алекса Аврамовић. Говорећи за ТВ канал Евроспорт, Аврамовић је на перфектном чачанском енглеском рекао како свим људима на свету жели љубав и мир, а онда додао: „Људи, волим вас. Озбиљно”

Новак Ђоковић (Фото Википедија /ccbysa 2.0)

Међународни олимпијски комитет у програм такмичења сваких следећих олимпијских игара обавезно уврсти понеки нови спорт. Тако је пре три године у Токију на листу олимпијских спортова доспео скејтбординг, а на управо завршеним Играма у Паризу прве олимпијске медаље освојили су такмичарке и такмичари у – брејкденсу!

Одлука МОК-а да се аутентични изданак урбане америчке поткултуре нађе раме уз раме са атлетским или гимнастичким дисциплинама код већине љубитеља спорта није наишла на добар пријем. Али претварање овог специфичног плеса у спорт отворило је могућност да се – ако једнога дана Буенос Ајрес добије организацију летњих олимпијских игара – за медаље боре и плесачи танга. У том случају бисмо и ми хипотетички могли да рачунамо како ће се на олимпијском борилишту у Гучи одржати такмичење дувачких оркестара. Олимпијску трубу Драгачева би врло вероватно освојили представници Кине или Јапана, чији су такмичари доминирали и у олимпијским надметањима у брејкденсу у обе конкуренције.

Плес за медаље уживо је пратио велики број гледалаца, а акробатске вратоломије које су такмичари изводили у ритму музике по избору два диск-џокеја оцењивали су чланови стручног жирија. Према њиховом једногласном суду, аустралијска брејкденсерка Рејчел Ган за своја три наступа није заслужила да добије нити један једини бод. Ова универзитетска професорка није се такмичила у специфичној брејкденсерској опреми, а уместо уобичајених плесних фигура, на плесном олимпијском подијуму углавном се праћакала као риба из Сене на сувом.

И уместо да брејкденсерска, а и шира спортска јавност у духу олимпијске максиме „важно је учествовати” подржи овај особит наступ, Рејчел Ган се ни крива, ни дужна због аматеризма нашла на стубу срама дигиталне јавности. Снимци њених париских наступа постали су вирални, а разјарена критизерска маса ју је преко друштвених мрежа частила најразноврснијим увредама. У одбрану нес(п)ретне олимпијке стали су, између осталих, и многи врхунски спортисти, међу којима је било и освајача медаља, али пресуда твитерашке и инстаграмске већине остала је непромењена – Рејчел Ган је одбачена!

Неколико дана пре него што је аустралијска аутсајдерка извела свој губитнички олимпијски брејкденс, најбољи тенисер на свету свих времена је у том истом Паризу освојио златну медаљу. Победом над Карлосом Алкаразом у незаборавном и до краја неизвесном мечу Новак Ђоковић је испунио последњи од великих циљева које је пред себе постављао током дуге и тријумфалне спортске каријере. На путу до финала Ђоковић је, између осталих противника из жреба, у још једном сјајном мечу рутински савладао свог највећег спортског ривала Рафаела Надала.

Ипак, упркос чињеници да је целокупним наступом у Паризу по ко зна који пут доказао да је највећи међу великанима белога спорта, однос дела светске јавности према Новаку може се поредити с начином на који је оклеветана Рејчел Ган. Али док је голгота аустралијске професорке трајала колико олимпијско надметање у брејкденсу, српски тенисер је ирационалној нетрпељивости изложен од давних дана, када је прво почео да пружа све јачи отпор тадашњим владарима тениских терена, а онда и да их све редовније и убедљивије побеђује.

Кад год би се међу тенисерима или новинарима повела расправа о узроцима често голим оком приметне нетрпељивости белосветске публике и светскога јавног мњења према Ђоковићу, долазило се до необавезног закључка како је, ето, „крив” јер се тобож непозван умешао у брижно неговано ривалство између помињаног Надала и Роџера Федерера. Али двојица истинских тениских асова више нису у игри, а Новак се и даље, током сваког божјег меча, сем с противником с друге стране мреже, суочава с већим или мањим интензитетом нетрпељивости навијача и сумњичавости новинара. Биће, дакле, како део светске јавности Новаку Ђоковићу до краја његове играчке каријере неће ни моћи, ни хтети да опрости једноставну чињеницу да долази из земље чије је име крајем 20. века најстрашније и неповратно оклеветано.

Рејчел Ган је одбачена јер се није прописно оденула за такмичење и што током наступа није изводила плесне фигуре које су изводиле све остале њене ривалке. Новак Ђоковић ће остати неприхваћен јер долази одакле долази и враћа се тамо где се враћа.

Али навикнут на ту страшну и велику неправду, он зна да сваки меч који игра није тек обична партија тениса и зна да на терену никада није сам. Уз њега смо сви ми који, попут њега, од краја 20. века трпимо стално сумњичење и неповерење света коме, упркос свему, баш као и Новак, тако детиње весело припадамо.

А колико је лепа та наша детиња веселост у Паризу је током трајања олимпијских игара показао кошаркаш Алекса Аврамовић. Говорећи за ТВ канал Евроспорт, Аврамовић је након освојене бронзане медаље на перфектном чачанском енглеском рекао како свим људима на свету жели љубав и мир, а онда додао: „Људи, волим вас. Озбиљно.”

На свету је да ову изјаву озбиљно и схвати. Док се то не деси, Новак ће и даље побеђивати, а ми ћемо га бодрити и носити у себи љубав за сви!