Гашење Голфске струје могуће већ од 2025.
Опасност је далеко ближе него што се мислило, сматрају стручњаци, јер глобално загревање доводи до урушавања океанских струја, а њихов нестанак угрожава опстанак
(Pixabay)
Гашење виталних океанских струја могло би се десити много пре него што су научници раније претпоставили, што ће неминовно довести до катаклизмичких ситуација на планети. Међутим, најновија студија данских експерата указује да је опасност много ближе него што се и у најцрњим предвиђањима могло мислити – систем Голфске струје могао би да нестане у периоду између 2025. и 2050. године.
Глобално загревање изазвано климатским променама, али и све већим загађењем светских вода, довело је до тога да виталне океанске струје постану у 2024. најслабије у последњих 1.600 година. Истраживачи су још 2021. године упозорили на такозвану преломну тачку у којој би могло да дође до колапса океанских струја у наредним деценијама, преноси британски „Гардијан”. Више, међутим, није реч о деценијама, већ по свему судећи, о месецима.
„Мислим да би требало да будемо веома забринути, јер сценарио до којег смо дошли показује да се овако велика промена у циркулацији водених струја није десила у последњих 12.000 година”, објашњава аутор студије Питер Дитлевсен, професор на Универзитету у Копенхагену.
Научници су раније предвиђали да до колапса океанских струја може доћи до краја овог века, међутим, нови компјутерски прорачуни указују да је опасност много ближа. Реални је ризик да до гашења неких струја дође већ у наредним годинама, сматрају експерти, уколико се драстично не смање глобалне емисије угљен-диоксида.
Заустављање виталних океанских струја, које научници стручно називају Атлантска меридионална преокретна циркулација (АМПЦ) дешавало се у давној прошлости и са собом је доносило драстичне промене за живи свет на планети. АМПЦ носи топлу океанску воду ка северу према полу, где се хлади и тоне, покрећући атлантске струје. Прилив свеже воде, међутим, због драстичног топљења ледника на Гренланду све више смањује могућност за покретање ових струја и процењује се да нам је тренутак када ће оне нестати све ближи.
Колапс океанских струја, према оцени експерата, имао би катастрофалне последице широм планете, преноси „Гардијан”. Озбиљно би пореметио кише од којих зависи обезбеђивање хране широм света. Донео би већи број суперћелијских олуја, драстичнијих од оних с којима се данас сусрећемо, али и снизио температуре на Старом континенту у просеку за десетак степени. Неки делови планете, попут источне обале Северне Америке били би потопљени, а нови климатски услови довели би до наставка топљења леда на Антарктику, што би изазвало нове несагледиве последице.
Због тога стручњаци још једном позивају да се што пре примене мере светских споразума, пре свега за заустављање ширења штетних гасова који стварају ефекат стаклене баште. Подсећамо, у Паризу се 2015. године више од 190 земаља договорило да ће у овом веку смањити емисије штетних гасова насталих најчешће сагоревањем фосилних горива, како би се смањило глобално загревање и ограничио пораст температуре на планети за 1,5 степени.
