Gašenje Golfske struje moguće već od 2025.
Opasnost je daleko bliže nego što se mislilo, smatraju stručnjaci, jer globalno zagrevanje dovodi do urušavanja okeanskih struja, a njihov nestanak ugrožava opstanak
(Pixabay)
Gašenje vitalnih okeanskih struja moglo bi se desiti mnogo pre nego što su naučnici ranije pretpostavili, što će neminovno dovesti do kataklizmičkih situacija na planeti. Međutim, najnovija studija danskih eksperata ukazuje da je opasnost mnogo bliže nego što se i u najcrnjim predviđanjima moglo misliti – sistem Golfske struje mogao bi da nestane u periodu između 2025. i 2050. godine.
Globalno zagrevanje izazvano klimatskim promenama, ali i sve većim zagađenjem svetskih voda, dovelo je do toga da vitalne okeanske struje postanu u 2024. najslabije u poslednjih 1.600 godina. Istraživači su još 2021. godine upozorili na takozvanu prelomnu tačku u kojoj bi moglo da dođe do kolapsa okeanskih struja u narednim decenijama, prenosi britanski „Gardijan”. Više, međutim, nije reč o decenijama, već po svemu sudeći, o mesecima.
„Mislim da bi trebalo da budemo veoma zabrinuti, jer scenario do kojeg smo došli pokazuje da se ovako velika promena u cirkulaciji vodenih struja nije desila u poslednjih 12.000 godina”, objašnjava autor studije Piter Ditlevsen, profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Naučnici su ranije predviđali da do kolapsa okeanskih struja može doći do kraja ovog veka, međutim, novi kompjuterski proračuni ukazuju da je opasnost mnogo bliža. Realni je rizik da do gašenja nekih struja dođe već u narednim godinama, smatraju eksperti, ukoliko se drastično ne smanje globalne emisije ugljen-dioksida.
Zaustavljanje vitalnih okeanskih struja, koje naučnici stručno nazivaju Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (AMPC) dešavalo se u davnoj prošlosti i sa sobom je donosilo drastične promene za živi svet na planeti. AMPC nosi toplu okeansku vodu ka severu prema polu, gde se hladi i tone, pokrećući atlantske struje. Priliv sveže vode, međutim, zbog drastičnog topljenja lednika na Grenlandu sve više smanjuje mogućnost za pokretanje ovih struja i procenjuje se da nam je trenutak kada će one nestati sve bliži.
Kolaps okeanskih struja, prema oceni eksperata, imao bi katastrofalne posledice širom planete, prenosi „Gardijan”. Ozbiljno bi poremetio kiše od kojih zavisi obezbeđivanje hrane širom sveta. Doneo bi veći broj superćelijskih oluja, drastičnijih od onih s kojima se danas susrećemo, ali i snizio temperature na Starom kontinentu u proseku za desetak stepeni. Neki delovi planete, poput istočne obale Severne Amerike bili bi potopljeni, a novi klimatski uslovi doveli bi do nastavka topljenja leda na Antarktiku, što bi izazvalo nove nesagledive posledice.
Zbog toga stručnjaci još jednom pozivaju da se što pre primene mere svetskih sporazuma, pre svega za zaustavljanje širenja štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Podsećamo, u Parizu se 2015. godine više od 190 zemalja dogovorilo da će u ovom veku smanjiti emisije štetnih gasova nastalih najčešće sagorevanjem fosilnih goriva, kako bi se smanjilo globalno zagrevanje i ograničio porast temperature na planeti za 1,5 stepeni.
