После испитног рока на одмор
Нереално постављени циљеви стварају осећај јаког притиска што је и кључна ставка у развоју синдрома сагоревања код студенатаКако одговорити непрестаним обавезама, питање је које не мучи само запослене, већ и студенте
Високи захтеви појављују се већ на самом старту, током уписа, а тако је било и ове године, посебно на факултетима за којe постоји велико интересовање. Како упасти на листу, ући у круг оних који се финансирају из буџета, али и, оно најважније, како уписати жељени смер.
То је само прва препрека, а ако се успешно прескочи, следе нове. Болоњски систем образовања увео је поред испита и друге облике провере знања, колоквијуме, семинарске радове, есеје. Данашњим студентима ти облици провере знања који се остварују током целог семестра, по признању самих високошколаца, постају већи извор стреса од самих испита.
Синдром сагоревања
– Синдром сагоревања студената све је учесталија појава у данашњем друштву – каже психотерапеут мр Анђела Златковић.
Да ли се овај синдром може избећи или умањити?
С обзиром на то да се развија постепено, прве знаке је могуће уочити благовремено и, у складу с тим, предузети одређене кораке. Најважније да се успостави равнотежа између школских обавеза и задовољења основних људских потреба. Тако се умањује шанса да до развоја синдрома сагоревања дође, каже Анђела Златковић.
Један од важних ствари је да млад човек, односно студент или студенткиња и поред обавеза увек нађу и довољно времена за себе. Они који су склони да изгарају и сагоревају ментално и физички увек ће се уплашити да нису дали све од себе и да ће због тога пасти на испиту. Али тај начин размишљања морају да промене, кроз пријатне активности лучи се хормон среће и задовољства па ће тако с напуњеним батеријама лакше испунити обавезе. Релаксација помаже продуктивнијем учењу и даје боље резултате и на пословном плану.
– Ако себи ускратите време за одмор и забаву, фрустрација ће се увећавати. У екстремном случају то ће можда довести и до апсолутног избегавања обавеза које почињу да се доживљавају као окидач интензивног осећаја непријатности, анксиозности. Студенти треба да има на уму да је мозгу неопходан одмор и дистанца од обавеза. То значи да је током одмора потребно потрудити се да се не размишља о обавезама, о томе шта наредно треба да се уради и слично. Стога, увек је благотворно одгледати филм, неколико епизода серије, медитирати, читати нешто што нема везе с факултетом, прошетати, отићи на трчање, кувати – напомиње наша саговорница.
Не треба занемаривати ни друштвени живот, који спада у основне људске потребе. Људи се тада осећају испуњеније, срећније, задовољније, а самим тим и мотивисаније за обављање обавеза.
Исто важи и када је реч о партнерском односу, те ни овај сегмент живота не треба посматрати као нешто што ће нам одузимати време за учење, већ као аспект који ће се, уколико је однос здрав, позитивно одразити на нас.
Дружење и учење може се повремено и спојити па учити у групи, радити групне радове и слично. И одређене неуспехе, уколико се десе, лакше је пребродити уз блиске особе, наглашавају педагози и психолози.
Млади академци морају да задовоље потребу за сном, здравом исхраном и физичком активношћу. И овде је реч о домену најосновнијих животних потреба.
– Када превише или премало спавамо, превише, премало или нездраво једемо дуже време, када свом телу ускраћујемо да буде у покрету – ми смо у дисбалансу и наш организам је у физичком стресу. Физички стрес ће даље бити окидач за ментални стрес и појаву нездравих, блокирајућих емоција – објашњава наша саговорница.
Како организовати и испланирати време?
Добра организација је најбољи начин да се студенти изборе с осећајем преплављености обавезама и непознатим градивом пре колоквијума и испитних рокова. Редовно учење је изузетно битно, а присуство предавањима и вежбама олакшаће учење и оставити више времена за друге активности.
Преамбициозни родитељи
Наша саговорница истиче да је важно поставити себи реалне циљеве.
– Нереално постављени циљеви створиће осећај јаког притиска, што је и кључна ставка у развоју синдрома сагоревања. Неостваривање тако дефинисаних циљева водиће ка демотивисаности, самокритицизму, несигурности у властите способности. Овоме су нарочито склоне особе које имају изражену црту перфекционизма па теже ка томе да добијају високе оцене, да дају све у року, да више тешких испита дају током једног рока, ,,јуре” просек, пријављују се да раде и оно што није обавезно и у чему не уживају и слично. Такође, у постављању нереалних циљева улогу могу имати и преамбициозни родитељи – истиче Анђела Златковић.
Искуства казују да је, нажалост, много младих који се суочавају с овом врстом проблема. Благовремено препознавање симптома који указују на синдром сагоревања је веома важно. Наравно, уколико је младом човеку тешко да се избори сам с проблемима, увек остаје могућност и да се потражи стручна помоћ.
