Posle ispitnog roka na odmor

Visoki zahtevi pojavljuju se već na samom startu, tokom upisa, a tako je bilo i ove godine, posebno na fakultetima za koje postoji veliko interesovanje. Kako upasti na listu, ući u krug onih koji se finansiraju iz budžeta, ali i, ono najvažnije, kako upisati željeni smer.

To je samo prva prepreka, a ako se uspešno preskoči, slede nove. Bolonjski sistem obrazovanja uveo je pored ispita i druge oblike provere znanja, kolokvijume, seminarske radove, eseje. Današnjim studentima ti oblici provere znanja koji se ostvaruju tokom celog semestra, po priznanju samih visokoškolaca, postaju veći izvor stresa od samih ispita.

Sindrom sagorevanja

– Sindrom sagorevanja studenata sve je učestalija pojava u današnjem društvu – kaže psihoterapeut mr Anđela Zlatković.

Da li se ovaj sindrom može izbeći ili umanjiti?

S obzirom na to da se razvija postepeno, prve znake je moguće uočiti blagovremeno i, u skladu s tim, preduzeti određene korake. Najvažnije da se uspostavi ravnoteža između školskih obaveza i zadovoljenja osnovnih ljudskih potreba. Tako se umanjuje šansa da do razvoja sindroma sagorevanja dođe, kaže Anđela Zlatković.

Jedan od važnih stvari je da mlad čovek, odnosno student ili studentkinja i pored obaveza uvek nađu i dovoljno vremena za sebe. Oni koji su skloni da izgaraju i sagorevaju mentalno i fizički uvek će se uplašiti da nisu dali sve od sebe i da će zbog toga pasti na ispitu. Ali taj način razmišljanja moraju da promene, kroz prijatne aktivnosti luči se hormon sreće i zadovoljstva pa će tako s napunjenim baterijama lakše ispuniti obaveze. Relaksacija pomaže produktivnijem učenju i daje bolje rezultate i na poslovnom planu.

– Ako sebi uskratite vreme za odmor i zabavu, frustracija će se uvećavati. U ekstremnom slučaju to će možda dovesti i do apsolutnog izbegavanja obaveza koje počinju da se doživljavaju kao okidač intenzivnog osećaja neprijatnosti, anksioznosti. Studenti treba da ima na umu da je mozgu neophodan odmor i distanca od obaveza. To znači da je tokom odmora potrebno potruditi se da se ne razmišlja o obavezama, o tome šta naredno treba da se uradi i slično. Stoga, uvek je blagotvorno odgledati film, nekoliko epizoda serije, meditirati, čitati nešto što nema veze s fakultetom, prošetati, otići na trčanje, kuvati – napominje naša sagovornica.

Ne treba zanemarivati ni društveni život, koji spada u osnovne ljudske potrebe. Ljudi se tada osećaju ispunjenije, srećnije, zadovoljnije, a samim tim i motivisanije za obavljanje obaveza.

Isto važi i kada je reč o partnerskom odnosu, te ni ovaj segment života ne treba posmatrati kao nešto što će nam oduzimati vreme za učenje, već kao aspekt koji će se, ukoliko je odnos zdrav, pozitivno odraziti na nas.

Druženje i učenje može se povremeno i spojiti pa učiti u grupi, raditi grupne radove i slično. I određene neuspehe, ukoliko se dese, lakše je prebroditi uz bliske osobe, naglašavaju pedagozi i psiholozi.

Mladi akademci moraju da zadovolje potrebu za snom, zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću. I ovde je reč o domenu najosnovnijih životnih potreba.

– Kada previše ili premalo spavamo, previše, premalo ili nezdravo jedemo duže vreme, kada svom telu uskraćujemo da bude u pokretu – mi smo u disbalansu i naš organizam je u fizičkom stresu. Fizički stres će dalje biti okidač za mentalni stres i pojavu nezdravih, blokirajućih emocija – objašnjava naša sagovornica.

Kako organizovati i isplanirati vreme?

 Dobra organizacija je najbolji način da se studenti izbore s osećajem preplavljenosti obavezama i nepoznatim gradivom pre kolokvijuma i ispitnih rokova. Redovno učenje je izuzetno bitno, a prisustvo predavanjima i vežbama olakšaće učenje i ostaviti više vremena za druge aktivnosti.

Preambiciozni roditelji

Naša sagovornica ističe da je važno postaviti sebi realne ciljeve.

– Nerealno postavljeni ciljevi stvoriće osećaj jakog pritiska, što je i ključna stavka u razvoju sindroma sagorevanja. Neostvarivanje tako definisanih ciljeva vodiće ka demotivisanosti, samokriticizmu, nesigurnosti u vlastite sposobnosti. Ovome su naročito sklone osobe koje imaju izraženu crtu perfekcionizma pa teže ka tome da dobijaju visoke ocene, da daju sve u roku, da više teških ispita daju tokom jednog roka, ,,jure” prosek, prijavljuju se da rade i ono što nije obavezno i u čemu ne uživaju i slično. Takođe, u postavljanju nerealnih ciljeva ulogu mogu imati i preambiciozni roditelji – ističe Anđela Zlatković.

Iskustva kazuju da je, nažalost, mnogo mladih koji se suočavaju s ovom vrstom problema. Blagovremeno prepoznavanje simptoma koji ukazuju na sindrom sagorevanja je veoma važno. Naravno, ukoliko je mladom čoveku teško da se izbori sam s problemima, uvek ostaje mogućnost i da se potraži stručna pomoć.