Нећу јести, да будем лепа
Поремећаји исхране, као што су болумија, анорексија и преједање често имају узрок у незадовољству својим изгледом. Највише оболелих су млади између 16. и 20. године, каже за „Магазин” психолог Сања Братина
У данашње време, са напетошћу убрзаног живота, проблемима али често и модом, и код нас је све више „болесно мршавих”, како средина зна да окарактерише, али и прегојазних особа, какве смо донедавно углавном виђали у земљама које су прве прихватиле културу инстант хране и живота. Лако је закључити да је питању поремећај у исхрани. Ретко коме, међутим, пада на памет да у питању иза тих појава стоји психички проблем.
Шта су поремећаји исхране и како их препознати, питали смо психолога сању Братину.
„Најпознатији поремећаји исхране су: анорексија, булимија и преједање. То су озбиљне, али излечиве психичке болести. Врло често се појављују заједно са другим поремећајима, најчешће са депресијом, злоупотребом супстанци, анксиозним поремећајем и поремећајима личности”, како каже.
Иако је болест излечива, међутим, ризик од смрти је саставни део овог поремећаја. „Смрт код анорексије и булимије, на жалост, спада у исходе који су очекивани, око шест одсто пацијената умре од последица ових проблема”, додаје. Постоје неке процене, по подацима које је прикупљала, да око 70 милиона особа широм света пати од одређених поремећаја исхране. Чак 10 одсто дијагностификованих пацијената је млађе од 10 година, трећина оболелих од ове болести су млађи тинејџери и имају између 11 и 15, а највише, њих, чак 43 одсто су млади од 16 до 20 година. После двадесете, по тим подацима, око 14 одсто људи има овај поремећај.
„Најчешћи узрок појаве ових проблема је незадовољство својим телом и изгледом. По истраживањима којима сам се бвила, 40 до 60 одсто девојчица је забринуто у вези своје тежине и пре 12 године живота. Шта је то што тако рано тој деци даје информацију да је њихова тежина неадекватне? Вероватно то стиже од некуд из њиховог непосредног окружења. Јер,никад се дете од седам година не пробуди једног дана и тек тако само себи каже о се не пробуди једног дана и као дете од седам година и каже: ‘Јууу, одједном видим да сам дебела’. Од некога мора да је то чуло. Често можете и сами чути изузетно токсичне и деструктивне коментаре родитеља и осталих из окружења деце и младих. Цитирам коментар оца упућен девојчици од четири године, која данас као пацијент и даље мисли да је са тридесетак килограма дебела: ‘Види како си дебела, већ имаш целулит’. А то је дете које исти родитељи хране и ако је могуће да у тим годинама има целулит, то је углавном због начина на који га хране. А да не говорим о оним разним увредљивим коментарима, типа: дебела стоко, крме, прасе…. Значи имамо најразличитије начине на које некако саопштавамо, а да нисмо до краја свесни тога, нешто што каже том детету: „Ниси ОК”. Тако да је питање навика у исхрани пре свега питање културе исхране породице и окружења”, како каже саговорница.
Аларми за поремећај исхране
Зато су и разговори са родитељима део терапија које се спроводе да би се таквој деци чија је психа у развоју помогло. Шта су аларми на које обраћамо пажњу када сумњамо да неко пати од поремећаја исхране?
Стално прескакање оброка – та особа ће ретко сести и јести са породицом и константно ће налазити најразличитије, чак и креативне начине да избегне оброк за заједничким столом и налазиће себи 1001 изговор, типа: Јео сам на послу, Јела сам у школи, Јела сам управо пре него што сте ви дошли. Симптоматично је и спремање сопствених оброка уз избегавање уобичајене хране заједничких оброка. То не значи да неко ко хоће да буде вегетаријанац, наглашава психолог, пати од поремећаја исхране зато што спрема одвојено од оних који једу месо. Већ се то односи на некога ко, уствари, говорећи да ће себи да спреми, никад ништа не једе.
Видљив знак је и непрекидно држање строгих дијета, прихватање веома рестриктивних начина исхране. На пример, кад неко једе се само поврће, уз образложење да у воћу има шећера. Или не једе ништа у чему постоји масноћа, као што су разна меса и рибе, сланина, чварци..
„Повлачење од уобичајених социјалних активности је још један знак. На пример, девојчица која одједном престаје да излази напоље, да се бави спортом, да се дружи са другима, да размењује информације. То вам је и иначе симптом који изазива и тражи појачану пажњу, па сад и ако није поремећај исхране, неки јесте и обратите пажњу. На листи аларма су и константно жаљење на дебљину, свакодневни разговори о мршављењу. Такође, често проверавање изгледа у огледалу и трагање за манама уз речи ‘Грозна сам, ужасна, дебела сам... Ко мене такву опште може погледати’. То су јако тешке и самопоражавајуће, самокритичне мисли и идеје при погледу на неки, одређени део тела које за ту особу постаје само фигура, док телесно здравље пада у други план.” каже Братина.
Употреба суплемената, лаксатива или биљних производа исто су разлози за губитак тежине, као и претерано вежбање. Све то може довести до анорексије чији узроци, иначе, могу бити и и друге природе. Често до поремећаја исхране долази код деце кад има породичних проблема као што је и развод родитеља и кад одбијају храну.
До друге врсте поремећаја – до преједања и до булимије долази често и после дугог гладовања и анорексичних фаза. Булимија што на латинском значи „вучја глад” представља нападе преједања после којег најчешће следи повраћање као накнадна психичка контрола тих напада. Најчешће се јавља код младих од 17-18 година, по светским подацима. Поновљено узимање велике количине слаткиша или веома масне хране, може довести до претеране промене тежине, до оштећења на зглобовима и прстима, до кварова на зубима и оштећења њихове глеђи, коју иначе сви поремећаји исхране могу да изазову. У преједању је главни симптом када неко стално једе велике количине хране, код булимије напуштање заједничког оброка због одласка у тоалет. У оба случаја се једе и у тајности. Са свим тим су везани и изрази депресије, гађења, стида и кривице у вези сопствених навика у исхрани, типа „Какав сам кретен, Каква сам будала, какав сам идиот”, што сведочи о негативној енергији.
„Главне последице ових поремећаја су нарушено здравље, депресија, анксиозност, суицидне мисли и понашање, код деце проблеми у расту и развоју, а злоупотреба супстанци којим таква особа жели себи да помогне, као и нарушено здравље, могу довести и до смрти. Зато се поремећаји исхране лече мултидисциплинарно. То значи да се са психотерапијом, код тежих поремећаја обавезно паралелно укључују и лекари и фармакотерапија, као и нутриционисти. У тежим случајевима се оштећени хоспитализују. Лечење није брзо, али када се предузме у већини случајева је успешно”, каже Сања Братина.
