Стрес на летовању
Анксиозност током одмора данас је честа појава, а њени симптоми су безразложни страх, губитак контроле и несаница
Тропски дани су стигли, многи су већ на одмору, након што су дуго у градској вреви чекали излежавање на пространим плажама и сунцу. Замишљали смо сви често тренутке на летовању са драгим људима, далеко од гужве и проблема свакодневнице.
Уживање у летњим данима и одмору, туристичке агенције најављују као време опуштања, али за многе људе летњи период може бити пропраћен повећаном анксиозношћу. Топлота, мањак течности, промене рутинских навика, путовања и велики догађаји могу изазвати стрес и нелагодност, често додатно оптерећујући оне који већ пате од анксиозних поремећаја. Како анксиозност може да се манифестује током лета и како се носити с њом? Можемо ли, иако смо повремено узнемирени, да уживамо максимално у одмору и летовању?
„Анксиозност током летовања може веома да омета особу на одмору који је планиран. Да бисмо приступили стратегијама решавања овог проблема, морамо знати који су најчешћи симптоми и разлози оваквог осећања. Правилна информисаност може помоћи у уочавању и превазилажењу симптома анксиозности и стрепње”, на првом месту истиче психолог Милица Требјешанин.
Како објашњава, на одмору анксиозне личности доживљавају безразложни страх, притисак, тензију и панику. Присутни су и телесни симптоми као што су убрзан пулс, плитко дисање, премор и мишићна напетост. Такође, није искључена несаница током које, на пример, целе ноћи зуре у пучину не би ли их преварила да заспу, али нису ретке ни несвестице, као и губитак апетита. Важно је препознати ове симптоме и раздвојити их од органских обољења, како не бисте, ако сте узнемирени, још имали и страх да сте физички болесни, додаје она.
Током трајања акнсиозности људи се најчешће жале на губитак контроле, претеран страх, као и на то да их таква осећања изненада у потпуности обузимају. Зашто се ово узнемирење у вама јавља, поготово на годишњем одмору чији је циљ да се опустимо и уживамо?
„Разлози могу бити недовршен посао, превелика и нереална очекивања од самог одмора, финансијска ситуација, упознавање нових људи и култура, боравак на непознатом месту, али и конфликти са пријатељима и вољеном особом, разочарења. Да бисмо покушали да спречимо анксиозност, потребно је да направимо свега пар корака пре самог путовања. Детаљан план путовања и активности су сјајна стратегија која помаже да превазиђемо осећај неизвесности током боравка ван куће, али је пожељно и да се пре одмора заврше све обавезе, како не бисмо били затрпани мислима о послу и осталим дужностима. Треба прихватити да не може све бити онако како смо ми замислили и да су изазови саставни део живота”, поручује психолог.
Уколико се ипак деси анксизони напад, наглашава. вежбе дисања и правилна техника могу да буду од велике помоћи, као и медитације, шетањe у природи, слушање музике, вежбe на отвореном. Подршка пријатеља и породице су изузетно значајни, само отвореним разговором може да се стигне до исправног решења, како каже психолог.
„Сведоци смо разних телесних припрема пре летњег периода, као што су тренинзи, правилна исхрана, масаже, третмани тела. Сматрам да се мањи значај придаје менталном здрављу и тренутном психичком стању, које је веома битан фактор у свакој животној ситуацији, па тако и на одмору. Уколико особа често доживљава симптоме узнемирености, потребно је да затражи стручну помоћ. Анксиозност и панични напади учестали су у данашње време интензивног животног темпа, с тим у вези потребно је радити на свом психофизичком здрављу”, поручује саговорница.
Њен циљ, као и њених колега, увек ће бити да охрабре људе да говоре о својим осећањима, као и да траже помоћ психолога и психијатра, која не треба да буде табу тема.
„Откривање проблема стручним лицима може само да допринесе бољитку психофизичког здравља и благостања. Сасвим је у реду осећати притисак и психичко узнемирење, али није у реду не санирати такав осећај”, поручује читаоцима „Магазина”.
