На старим фотографијама, са краја Другог светског рата често могу да се виде особе које на левој страни груди носе Медаљу за храброст. Она је округла и препознаје се по попрсју и профилу партизана који десном руком држи пушку.

Медаља за храброст била је најважнија медаља комунистичке Југославије. Установљена је 1943. године одлуком Јосипа Броза Тита и колико је познато, додељено је око 205.000 тих медаља. Крајем рата и одмах у поратном периоду, она је била високо признање. Она је додељивана за храброст у борби са непријатељем и пожртвованост у спашавању живота и имовине. Чести су случајеви да је једна особа добила више Медаља за храброст.

Руска и домаћа медаља

Постоје две верзије те медаље. Прва је рађена у Совјетском савезу, још за време рата. Производња друге је кренула након рата, у ковници „Иком” у Загребу. Разлика између руске и домаће медаље за храброст је незнатна. На руској медаљу лик партизана је мекши док је код домаће знатно израженији, оштрих линија.

Медаља је кружног облика, направљена од позлаћене легуре бакра и цинка. Пречник износи 36, а дебљина 25 милиметара. На полеђини медаље уочљиве су две ловорове гране, између којих је постављен натпис „За храброст”. Испод је приказана звезда петокрака.

Медаља је ношена на левој страни груди, изнад џепа униформе или у истој висини на цивилном оделу. Медаља виси на плаво-белој ленти.