За будућег агронома посао на дедовини

Томе што многа дворишта, балконе и терасе широм Србије и окружења улепшавају кактуси разноврсних облика, висине и раскошних, разнобојних цветова допринос даје млади и предузимљиви Милан Дорословачки, будући агроном хортикултуре из Бечеја.

Он је на двадесетак ари, недалеко од центра ове варошице у срцу Војводине, на површини од двадесетак ари, подигао ботаничку башту у којој гаји искључиво егзотичне биљке. У овој тропској оази посебно место заузима простор за гајење кактуса по којима је постао препознатљив.

У разговору за „Магазин” Дорословачки каже да се за гајење егзотичних биљака, посебно кактуса, определио зато што је одрастао у породици која се деценијама бави пољопривредом. Одатле је наследио љубав према биљкама, што га је навело да на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на којем студије приводи крају, упише одсек хортикултуре. Додаје да се гајење кукуруза, пшенице и других ратарских усева све мање исплати, а да је гајење егзотичних биљака постало уносније од тога.

Од 20 грама од 500 кила

– Знао сам понешто о егзотичном биљу, али сам уз расположиву литературу и помоћ произвођача кактуса из многих крајева света, на основу стеченог знања на факултету, уз марљив и упоран рад, успео у да створим ботаничку башту с егзотичним биљкама. Чврсто сам се определио да останем на дедовини, дружењу и уживању у лепоти овог краја и да се бавим овим послом – искрен је наш саговорник.

У овој тропској оази Милан гаји више од пет стотина врста кактуса из многих крајева света. Ту су најнеобичније врсте из Америке, одакле су по открићу овог континента кактуси пренети у Европу, затим из Канаде, Бразила, Мексика, Чилеа, с простора Африке, Индонезије и далеке Аустралије.

Успео је да одгаји кактус који је при садњи био тежак само двадесетак грама, а сада је после седам година достигао тежину од 500 килограма. Од њега љубитељи ових биљака траже пелцере.

У Милановој башти успевају и кактуси који могу да издрже температуру и до минус тридесет степени Целзијуса. Право је задовољство усред зиме посматрати кактусе по снегу. Зато многи посетиоци ове баште долазе и зими.

За гајење кактуса, објашњава наш саговорник, треба обавезно обезбедити квалитетно земљиште које садржи азот, фосфор, калијум. У саксију где се гаје треба додати помало песка. Милан, иначе, успева да за ову производњу сам производи супстрат, што је за напредовање биљака од великог значаја.

– Кактуси се, као што је познато, користе као украсне биљке, док се у неким крајевима света користе и за исхрану стоке. Неки од њих, као што је алоја вера, драгоцени су за људско здравље, за виталност, изнуреност и опоравак после прележаних болести – каже наш саговорник и открива да и он и чланови његове породице свако јутро узимају по једну лиску алоја вере, ољуште је и гел који се налази у листу попију, али не више од количине која стаје у кафену кашичицу.

Траже пелцер и савете

Миланову башту често посећују бројни љубитељи природе, а посебно егзотичног биља, али и ђаци и студенти. Готово свакоме од њих Милан поклони пелцер кактуса, јер немали број жели да се бави гајењем ових биљака.

Не крије да има и планове како да повећа производњу, почне с одгојем нових врста кактуса, али и другог егзотичног биља:

– Не желим да одем из овог краја, јер ми приходи које остварујем уз много рада, посвећености и љубави омогућују да пристојно живим. Оно мало слободног времена што ми преостаје користим да окончам студије на факултету и да путујем у егзотичне крајеве света познате по гајењу кактуса, а волим и да припремим бакине специјалитете. Какав бих ја Банаћанин био да не знам да припремим гулаш и друге ђаконије овог краја – каже Дорословачки.

Лети на отвореном

– Погрешно је уверење да су кактуси лаки за одржавање. Напротив, траже много светлости. Ако се држе у сенци у кући, због недостатка светлости закржљају и много изгубе од своје лепоте, остају без цветова, понекад и угину. Зато их треба држати напољу током летњих месеци, све до почетка јесени, док температуре не достигну четири степена Целзијуса, што је знак да кактусе треба унети у затворене просторије: ходник стамбене зграде, пластенике или стакленике. Ту треба да остану све до пролећа без заливања, док их лети треба чешће заливати – саветује млади одгајивач.