Дон Кихот остао веран себи

Иако је у срцу био проницљив бизнисмен и предузетник, Милан Панић се једно време укључио у југословенску политику током владавине Слободана Милошевића деведесетих година прошлог века. Био је хитра и одлучна особа, доброчинитељ и патриота који је, у срцу, желео да помогне својој отаџбини Југославији. У том смислу, његове активности су јединствене јер је постао премијер стране државе док је још увек био амерички држављанин.

Овако Панића, у књизи „Незаборавни сусрети” (издање „Чигоја штампа”) описује Бранко Микашиновић, један од водећих слависта у Америци, некадашњи предавач руског језика и књижевности на универзитетима у Њу Орлеансу и Тулејну. Као новинар „Гласа Америке” дуже од две деценије имао је прилике да се сусретне с неким од најзначајнијих људи из српске дијаспоре у САД.

Клинтон и конференција у Дејтону

Тако је, описује новинар, срео неколико пута у Вашингтону и Милана Панића. Састанци су се обично догађали на политичким скуповима где је Панића најчешће пратио његов саветник, бивши амбасадор САД у Југославији, Џон Сканлон и политиколог Обрад Кесић, касније представник канцеларије Републике Српске у Вашингтону.

Микашиновић подсећа да је Панић преузео премијерску позицију 1992. после договора с Милошевићем, који је тада био председник. Касније те године, Панић се надметао с Милошевићем на председничким изборима, али је завршио на другом месту са значајним заостатком. Циљ му је био, пише новинар, да обнови демократију и економски просперитет Југославије и целог региона, али се то није догодило.

Следеће две године остао је активан у политици одржавајући контакте с администрацијом председника Била Клинтона. Подржавао је идеју одржавања Балканске мировне Конференције. Клинтон је напослетку организовао такву конференцију у Дејтону, Охајо, којом је створен мир међу ратом поцепаним балканским земљама.

Као бизнисмен, Панић је основао ИЦН фармацеутску компанију у гаражи свога дома у Калифорнији 1959. године. Таргетирао је тржиште генеричких лекова, где познато име бренда није предуслов успеха. ИЦН се показао успешним и ово је довело до аквизиције бројних фармацеутских компанија, међу којима и српске компаније Галеника и бројних других у источној Европи. ИЦН је 2001. остварио рекордну продају од 672 милиона долара.

Милан Панић је рођен у Београду. Као младић се придружио партизанима. После рата наставио је образовање и започео студије медицине на Београдском универзитету.

Био је страсни бициклиста и југословенски државни шампион. После учешћа на међународној бициклистичкој трци у Холандији, пребегао је у Аустрију 1955. године, а у Америку је дошао 1956. са својом првом женом Јелицом Наранџић. Развео се од ње и оженио се Сали Тејлор. Развели су се после двадесет две године брака, те се оженио Миленом Китић 1998. године, српском оперском певачицом с којом има сина. Тренутно је у браку с Александром Новак.

Бизнисмен и филантроп

Људи га сматрају оствареним бизнисменом и филантропом у Америци и Европи. Додељена му је 1986. године Медаља части острва Елис, а 1992. године, „Волстрит журнал” га је прогласио Европљанином године.

Микашиновић признаје да је Панића, иако врло успешног у послу, доживљавао као донкихотовску фигуру у политичком животу.

– Борио се против свих, с успонима и падовима и никад није одустао, али југословенски систем се показао непробојним. Ценим Панића јер је остао веран себи. Постигао је много у животу и никад није заборавио своје корене или земљу. Његова истрајност, храброст и напоран рад учинили су га омиљеном и уваженом особом – записао је Микашиновић.