Опоравак срца

Према подацима Европског удружења кардиолога, свега трећина пацијената након срчаног удара или операције на срцу прође кроз програм болничке рехабилитације.

Лекари указују да живот после инфаркта може да буде чак и квалитетнији и здравији него пре. Најважније је повести рачуна о здравом начину живота и предузети мере како би се предупредио следећи срчани удар.

Мојсије Анђић

– Мере примарне превентиве спроводе се код особа које немају проблема са срцем и крвним судовима, док је код секундарне превенције циљ спречавање рецидива и напредовања атеросклерозе. Саставни део превентиве су промена фактора ризика и физичка активност – каже др Мојсије Анђић, кардиолог интерниста Института за рехабилитацију у Београду.

Коме треба кардиопулмонална рехабилитација

У овој установи кроз програм кардиопулмоналне рехабилитације пролазе пацијенти после срчаног удара, уградње стента, хируршке реваскуларизације срчаног мишића, корекције или замене залистака вештачким, стања после корекције конгениталних мана срца, као и трансплантације срца. Такође, корист од овог програма имају и пацијенти с ангином пекторис, срчаним слабостима, болестима периферних артерија, као и пацијенти с плућним болестима.

Код особа које су прележале инфаркт миокарда физички тренинг смањује смртност за 19 одсто и број рехоспитализација у првој години за 31 одсто.

Наш саговорник истиче да је кључно урадити процену стања и ризика пацијента и одредити колики напор особа може да поднесе током физичке активности.

На основу општег клиничког прегледа утврђује се да ли постоје знаци срчане слабости, срчани шумови или шумови над каротидним артеријама, каква је покретљивост те особе, да ли постоје знаци можданог удара.

Добра процена

Пре него што се одреди какав физички тренинг је најподеснији, раде се тестови физичког оптерећења: стандардни ергометријски или ергоспирометријски, то јест кардиопулмонални тест. Код

пацијената код којих није могуће урадити ергометријски тест физичког оптерећења, користи се шестоминутни тест ходом.

Добра процена пацијента и његових могућности за вежбање је најбоља гаранција да неће доћи до већих компликација за време физичког тренинга.

Пожељно је да се физички тренинг изводи дуже од 30 минута, 5 пута недељно (Pixabay )

Рехабилитација

Кључни елементи кардиопулмоналне рехабилитације спроводе се стационарно, амбулантно или комбиновано.

1. Процена стања и ризика пацијента за појаву кардиоваскуларних инцидената током рехабилитације.

2. Пацијенту се одреде вежбе истезања користећи машине или еластичну траку, препоручи шетња, ход по покретној траци, вожња бицикла, нордијски ход, пливање. Пожељно је да се физички тренинг изводи дуже од 30 минута, 5 пута недељно.

3. Пацијенту се дају савети и у вези с исхраном: да једе разноврсну храну, прилагоди број калорија које храном уноси да се спречи гојазност, треба да има неколико порција воћа и поврћа дневно, уз житарице целог зрна и хлеб, рибу, немасна меса и млечне производе ниске масноће. Засићене масти треба да замени незасићеним мастима из плодова мора, да смањи укупне количине масти и да минимално соли оброке, ако има повишен крвни притисак.

4. Промена тежине: препоручује се да индекс телесне масе буде мањи од 25. Обим струка код мушкараца треба да буде мањи од 94 центиметра, а мањи од 80 центиметара код жена.

5. Вредности ЛДЛ холестерола морају бити у границама нормалних или циљних вредности.

6. Важна је контрола крвног притиска и одвикавање од пушења.

7. Психосоцијална помоћ у циљу смањења стреса.