Oporavak srca
Posle infarkta ili druge kardiološke bolesti, da bi se odredio trening kao deo rehabilitacije, mora da se uradi ergometrijski test fizičkog opterećenja ili bar šestominutni test hodom
Prema podacima Evropskog udruženja kardiologa, svega trećina pacijenata nakon srčanog udara ili operacije na srcu prođe kroz program bolničke rehabilitacije.
Lekari ukazuju da život posle infarkta može da bude čak i kvalitetniji i zdraviji nego pre. Najvažnije je povesti računa o zdravom načinu života i preduzeti mere kako bi se predupredio sledeći srčani udar.
– Mere primarne preventive sprovode se kod osoba koje nemaju problema sa srcem i krvnim sudovima, dok je kod sekundarne prevencije cilj sprečavanje recidiva i napredovanja ateroskleroze. Sastavni deo preventive su promena faktora rizika i fizička aktivnost – kaže dr Mojsije Anđić, kardiolog internista Instituta za rehabilitaciju u Beogradu.
Kome treba kardiopulmonalna rehabilitacija
U ovoj ustanovi kroz program kardiopulmonalne rehabilitacije prolaze pacijenti posle srčanog udara, ugradnje stenta, hirurške revaskularizacije srčanog mišića, korekcije ili zamene zalistaka veštačkim, stanja posle korekcije kongenitalnih mana srca, kao i transplantacije srca. Takođe, korist od ovog programa imaju i pacijenti s anginom pektoris, srčanim slabostima, bolestima perifernih arterija, kao i pacijenti s plućnim bolestima.
Kod osoba koje su preležale infarkt miokarda fizički trening smanjuje smrtnost za 19 odsto i broj rehospitalizacija u prvoj godini za 31 odsto.
Naš sagovornik ističe da je ključno uraditi procenu stanja i rizika pacijenta i odrediti koliki napor osoba može da podnese tokom fizičke aktivnosti.
Na osnovu opšteg kliničkog pregleda utvrđuje se da li postoje znaci srčane slabosti, srčani šumovi ili šumovi nad karotidnim arterijama, kakva je pokretljivost te osobe, da li postoje znaci moždanog udara.
Dobra procena
Pre nego što se odredi kakav fizički trening je najpodesniji, rade se testovi fizičkog opterećenja: standardni ergometrijski ili ergospirometrijski, to jest kardiopulmonalni test. Kod
pacijenata kod kojih nije moguće uraditi ergometrijski test fizičkog opterećenja, koristi se šestominutni test hodom.
Dobra procena pacijenta i njegovih mogućnosti za vežbanje je najbolja garancija da neće doći do većih komplikacija za vreme fizičkog treninga.
Rehabilitacija
Ključni elementi kardiopulmonalne rehabilitacije sprovode se stacionarno, ambulantno ili kombinovano.
1. Procena stanja i rizika pacijenta za pojavu kardiovaskularnih incidenata tokom rehabilitacije.
2. Pacijentu se odrede vežbe istezanja koristeći mašine ili elastičnu traku, preporuči šetnja, hod po pokretnoj traci, vožnja bicikla, nordijski hod, plivanje. Poželjno je da se fizički trening izvodi duže od 30 minuta, 5 puta nedeljno.
3. Pacijentu se daju saveti i u vezi s ishranom: da jede raznovrsnu hranu, prilagodi broj kalorija koje hranom unosi da se spreči gojaznost, treba da ima nekoliko porcija voća i povrća dnevno, uz žitarice celog zrna i hleb, ribu, nemasna mesa i mlečne proizvode niske masnoće. Zasićene masti treba da zameni nezasićenim mastima iz plodova mora, da smanji ukupne količine masti i da minimalno soli obroke, ako ima povišen krvni pritisak.
4. Promena težine: preporučuje se da indeks telesne mase bude manji od 25. Obim struka kod muškaraca treba da bude manji od 94 centimetra, a manji od 80 centimetara kod žena.
5. Vrednosti LDL holesterola moraju biti u granicama normalnih ili ciljnih vrednosti.
6. Važna je kontrola krvnog pritiska i odvikavanje od pušenja.
7. Psihosocijalna pomoć u cilju smanjenja stresa.
Život posle infarkta
1. Samo 2–2,3 grama soli dnevno
2. Izbegavati preveliki unos tečnosti, poželjno je od 1,5 do 2 litra dnevno
3. Smanjiti alkoholna pića na minimum
4. Prestanak pušenja
5. Vođenje evidencije dnevne telesne težine
6. Prepoznati na vreme simptome srčane slabosti: otežano disanje, zamor, otoke
7. Redovno meriti pritisak, šećer u krvi i masnoće
8. Poštovati savet o fizičkoj aktivnosti: 150 minuta nedeljno umerenog intenziteta, raspoređeno u 4–5 dana
9. Odlaziti redovno na kontrole i vanredno kod naglog pogoršanja simptoma ili promene telesne težine
10. Vakcinisati se protiv gripa i pneumonija
Svake nedelje pomalo više
Na početku rehabilitacije trening je manjeg intenziteta i vremenom se postepeno povećava.
1. nedelja – kraće, lagane šetnje
2. nedelja – produžene šetnje
3. nedelja – lagane vežbe, plivanje, vožnja bicikla
4. nedelja – postepeno uvođenje lakših vežbi snage
5. nedelja – vežbe snage prilagođene individualnim mogućnostima
6. nedelja – prilagođene rutinske fizičke aktivnosti
