Левисија веселих боја

Велики је избор украсног цвећа у расадницима које просто мами својим раскошним цветовима и мирисом. У том надметању мушкатли, кадифа, невена, пркоса, бегонија, мало ко ће се ухватити за саксију с биљком чији листови подсећају на чуваркућу, а цветови су донекле налик јагорчевини.

Отприлике тако би могла да се опише луисија или левисија, како се чешће чује, цветница која полако али сигурно осваја наше вртове и балконе.

– Левисија симболизује поновно рођење, раст, откриће – објашњава девојка на пијаци која заинтересованим купцима објашњава зашто је за њихов сунчани балкон баш ово цвеће прави избор.

Симбол америчке државе Монтане

Да би се разумела симболика коју цвет носи, мора се завирити у историју.

Прича о необичној биљци почиње 1806. године. Војник и природњак Мериведер Луис, вођа прве америчке експедиције која је прешла западни део Сједињених Држава, у данашњој савезној држави Монтани, открио је биљчицу која је касније по њему добила име. Уз име је додат и епитет „редивива” (Lewisia rediviva) да би се указало на изузетну способност биљке да преживи неповољне услове спољне средине.

Ретке су биљке, попут наше рамонде, које имају ту особину, па не чуди што је левисија државни цвет Монтане.

Ова биљка скромних захтева, навикла на камењар, била је позната племенима америчких домородаца који су је звали „горки корен” и користили као деликатес. Легенда каже да су за бисаге пуне горког корена давали коњима. Корен биљке пун скроба користио се у исхрани, али и због лековитих својстава.

Левисију редививу, која се углавном може видети у ботаничким баштама, по популарности је претекла њена рођака левисија котиледон (Lewisia cotyledon) која цвета више пута годишње, од раног пролећа до касне јесени. Зову је још и камени цвет. Може да се гаји на камењару, али и у саксијама. Навикла је на топла, сува лета и хладне, снежне зиме.

Лишће је распоређено у чврсту розету, а омиљена је због збијених мирисних цветова од беле преко ружичасте и црвене до пурпурно-жуте боје. Све су занимљивије и врсте с пругастим цветовима.

Заливање може и да јој нашкоди

Добро подноси екстремне распоне температуре и сушу. Тражи пуно светла. Добро успева на сунцу, али и на мање осунчаној страни врта.

Ако се пресађује, препорука је да се за супстрат узме једна трећина речног песка и две трећине тресета. С обзиром да је осетљива на вишак влаге, боље је да остане „жедна” него да корен, који је сличан мрквином, труне. Значи залити тек када је земља у саксији потпуно сува. Вода се у подлошки не сме задржавати. Саветује се прихрањивање и током лета: на 15 дана ђубривом за цвеће.

Лако се може и умножити одвајањем избојака, односно нове биљчице, који се јављају са стране и семеном.