Levisija veselih boja
Cvetnice su preplavile balkone, parkove, vrtove, ali terasu može ukrasiti i biljka koja podseća na čuvarkuću, a cvetovi su donekle nalik jagorčevini
Veliki je izbor ukrasnog cveća u rasadnicima koje prosto mami svojim raskošnim cvetovima i mirisom. U tom nadmetanju muškatli, kadifa, nevena, prkosa, begonija, malo ko će se uhvatiti za saksiju s biljkom čiji listovi podsećaju na čuvarkuću, a cvetovi su donekle nalik jagorčevini.
Otprilike tako bi mogla da se opiše luisija ili levisija, kako se češće čuje, cvetnica koja polako ali sigurno osvaja naše vrtove i balkone.
– Levisija simbolizuje ponovno rođenje, rast, otkriće – objašnjava devojka na pijaci koja zainteresovanim kupcima objašnjava zašto je za njihov sunčani balkon baš ovo cveće pravi izbor.
Simbol američke države Montane
Da bi se razumela simbolika koju cvet nosi, mora se zaviriti u istoriju.
Priča o neobičnoj biljci počinje 1806. godine. Vojnik i prirodnjak Meriveder Luis, vođa prve američke ekspedicije koja je prešla zapadni deo Sjedinjenih Država, u današnjoj saveznoj državi Montani, otkrio je biljčicu koja je kasnije po njemu dobila ime. Uz ime je dodat i epitet „rediviva” (Lewisia rediviva) da bi se ukazalo na izuzetnu sposobnost biljke da preživi nepovoljne uslove spoljne sredine.
Retke su biljke, poput naše ramonde, koje imaju tu osobinu, pa ne čudi što je levisija državni cvet Montane.
Ova biljka skromnih zahteva, navikla na kamenjar, bila je poznata plemenima američkih domorodaca koji su je zvali „gorki koren” i koristili kao delikates. Legenda kaže da su za bisage pune gorkog korena davali konjima. Koren biljke pun skroba koristio se u ishrani, ali i zbog lekovitih svojstava.
Levisiju redivivu, koja se uglavnom može videti u botaničkim baštama, po popularnosti je pretekla njena rođaka levisija kotiledon (Lewisia cotyledon) koja cveta više puta godišnje, od ranog proleća do kasne jeseni. Zovu je još i kameni cvet. Može da se gaji na kamenjaru, ali i u saksijama. Navikla je na topla, suva leta i hladne, snežne zime.
Lišće je raspoređeno u čvrstu rozetu, a omiljena je zbog zbijenih mirisnih cvetova od bele preko ružičaste i crvene do purpurno-žute boje. Sve su zanimljivije i vrste s prugastim cvetovima.
Zalivanje može i da joj naškodi
Dobro podnosi ekstremne raspone temperature i sušu. Traži puno svetla. Dobro uspeva na suncu, ali i na manje osunčanoj strani vrta.
Ako se presađuje, preporuka je da se za supstrat uzme jedna trećina rečnog peska i dve trećine treseta. S obzirom da je osetljiva na višak vlage, bolje je da ostane „žedna” nego da koren, koji je sličan mrkvinom, trune. Znači zaliti tek kada je zemlja u saksiji potpuno suva. Voda se u podloški ne sme zadržavati. Savetuje se prihranjivanje i tokom leta: na 15 dana đubrivom za cveće.
Lako se može i umnožiti odvajanjem izbojaka, odnosno nove biljčice, koji se javljaju sa strane i semenom.
