Београд, 134 године касније

Изложба фотографија Жељка Шафара представљена у галерији УК Пароброд је занимљива поставка. Она је сведочење о једном времену које је сада иза нас, са примесом носталгичности која неминовно долази када се погледа уназад.

Фотографије својеврсна црно-бела колекција и бележе по неколико колосека, и то не оних железничких, него мисаоних, као и деструкцију, што самог ткива Града, што меморије истог, истакао је цењени београдски архитекта Бојан Ковачевић на отварању изложбе „134”.

Између изразито ликовног и документационо поузданог, како је описао Ковачевић поставку, смештена је заправо Шафарова идеја о приказу нечега што је за нама.

"Деда ме је као дете водио да гледам како се окрећу локомотиве на ранжирној рампи да би се спремиле за нову композицију. Тада још није била изграђена Газела, па је то могло да се види из непосредне близине. Прочитао сам на интернету, чини ми се 2016, да таквих станица има само неколико у Европи и тада сам почео да је фотографишем. Сећам се жуте локомотиве која се окретала. Спремали су је за нову композицију вагона. Урбанистичким планом из 2000. године предвиђено је да Главна станица са пратећим објектима остане на том месту, а да се већи део саобраћаја измести. У време када су прве фотографије изложбе настале, нисам био свестан да после 134 године постојања београдске Главне железничке станице возови одатле више неће полазити и да кроз неколико година на том месту више чак ни шина неће бити", рекао је Шафар за Магазин образлажући назив изложбе.

Како је навео, Главна железничка станица је на некадашњем простору 134 године дочекивала и испраћала путнике. То је импозантан број за историју нашег града, који је, како данас осећа, сада поништен.

"Када су порушили пероне и повадили шине, а зграда остала огољена, више није било разлога да пројекат не буде завршен. Последње фотографије сам снимио 2023. године на Топчидеру, чиме сам, заједно са станицом Дорћол, заправо обухватио мало шири план приче коју сам замислио. Пројекат сам радио оволико дуго зато што сам у једном тренутку почео да примећујем да се ради изградње Београда на води руше важни објекти који су саставни део Главне железничке станице. Тада сам схватио да моје фотографије постају део слике једног времена и да је у току девастација историјски важног комплекса", рекао је Шафар који планира ускоро да прикаже београдској публици пројекат под називом Бетон, слике бруталистичке архитектуре Београда.

Тај пројекат би у другој фази био проширен на Србију и државе бивше Југославије.

Поставка у УК Пароброд је отворена до 16. јуна.