ТАМАРА ВУЧИЋ, АМБАСАДОРИ И ПОВЕРЕНИЦА ЗА РАВНОПРАВНОСТ СА ВЕЗИЉАМА У КУЧЕВУ

Наслеђе пут у будућност

Супруга председника и повереница за равноправност са везиљама (Фото: М. Никић)

У Кучеву је данас одржан Дипломатски дан етно колоније штампујит технике веза, карактеристичне за домаће радиности жена у пределима у којима живе Власи. Тим поводом, везиље је заједно са амбасадорима посетила и са њима се опробала у овој техници супруга председника Србије Тамара Вучић.

„Није тешко научити овај вез на плишу, а ефекат народних  шара на ташнама и одевним предметима је велики и данас су оне поново популарне”, рекла је везиљама колоније НАЛЕД-а и Етно мреже чији је циљ да прикажу раскошну технику која је прошле године уписана у Национални регистар Нематеријалног културног наслеђа.

Етно шаре поново у моди: Тамара Вучић са Виолетом Јовановић из НАЛЕД-а

„Наша традиција, ако њени елементи буду присутни у нашем свакодневном животу, биће чврста карика са генерацијама које ће тек креирати будућност. Колоније попут ове су начин да своје наслеђе представимо и старе занате негујемо и сачувамо за будућност, да младе генерације инспиришемо да ценећи оно што је било у прошлости креирају и ткају будућност”, рекла је супруга председника.

„Наши културни корени су место из кога, као и биљке црпимо и снагу и енергију. Давно су мудрији од нас рекли да снага дрвећа није у крошњи него у корењу. Наш задатак је да чувајући снагу која нас је изнедрила прикажемо своју крошњу као најлепши украс у башти светског културног наслеђа”, поручује Тамара Вучић.

Амбасадор Канаде  Џајлз Норман поручио је да је обнављање технике старог веза део очувања традиције српског народа, а повереница за равноправност Бранкица Јанковић да традицију на овај начин приказујемо као основу српског идентитета. У посети Кучеву су поред њих били и амбасадори Конга и Украјине, а гости су посетили тек обновљену галерију познатог сликара Драгана Кецмана који је у њој деценијама сликао. Осим играња на штулама и сплета других влаших игара у извођењу дечјег фолклора, гости су имали прилике да виде пећину Равништанку, као и традицију испирања злата на Буковској реци.