Мала Москва

На улазу у мирно, наизглед пусто село у средњем Банату, као и у већини заселака наилазимо на цркву, споменик палим борцима и Дом културе.

Испред овог некадашњег Задружног дома, судећи по старој табли, чекају нас штрудле с орасима и маком. Вредне домаћице Удружења жена „Кумане” изашле су да нас позову да чујемо где смо стигли и видимо, уједно, њихове ручне радове...

Банатско село Кумане у општини Нови Бечеј данас има мање од три хиљаде становника и све оскудније приходе, али и те како богате трагове у историји и култури. То је и разлог што је прес-караван овде свратиo пре уласка у град.

Домаћица Нада Маринков, показујући етно-собу, каже да су банатске жене рођене за све ручне радове, од веза, до хеклања и ткања. За декупаж технику украшавања користе кутије од медењака. Хвали се ђаконијама од теста, 26 њих освајале су награде на многим такмичењима, а заштитни су знак „Куглофијада”, „Штрудлијада”, „Кукурузног пролећа”...

Поносни на историју

Ипак и оне, као и остали у селу, највише воле да се похвале како су „у Куману имали прву слободну територију на нашим просторима у Другом светском рату, још пре Ужичке републике”. Појаснило нам се оно што смо долазећи приметили – да једна од централних улица и даље носи име маршала Тита и паралелна је с главном – народног хероја Љубице Одаџић.

У Куману се сви које смо срели поносе том новијом историјом, истичући да су њихови преци, који су били сиромашни почетком прошлог века, међу првима прихватили идеју социјалдемократије.

„Још 1895. године међу првима основали смо Социјалдемократску партију која је победила на локалним изборима и већ 1905. пола села је било под утицајем Светозара Марковића и Васе Пелагића”, испричао нам је Жика Радин, библиотекар из Дома културе у пензији.

„На крају Првог светског рата наши мушкарци, који су учествовали као војници Аустроугарске монархије на фронту у Галицији, масовно су пристајали да буду руски заробљеници и ускоро су се придружили Октобарској револуцији. Њих 84 се вратило, доносећи у село идеје комунизма. У Куману је након почетка наредног рата већ 4. јула 1941. на позив КПЈ подигнут народни устанак, а у селу је после две недеље основан први партизански одред деветнаесторице бораца. Место на којем су у Куману положили заклетву, у немачким картама је обележено као слободна територија, а у окупаторским списима село су звали Црвено Кумане”, истиче.

Завичајна спомен-соба посвећенa је палим борцима оба светска рата прошлога века. Међу документима и фотографијама истиче се фотографија Броза у скоро природној величини налепљена преко целих улазних врата. Због великог броја социјалиста и учесника у Октобарској револуцији ово село звали су и Мала Москва.

„Завичајном собом желели смо да сачувамо успомене и опомену из ратова који су задесили наше просторе. Значајан допринос аутентичној поставци дали су сликар и сценограф Сава Барачков, Стојан Милосављев и други који су сакупили очуване фотографије и дописе да сведоче о страшним временима која не смеју да буду заборављена. Наши хероји, међу којима је и револуционар Јован Веселинов, заслужују годишњи помен и бар понеки цветак”, каже наш домаћин.

Споменик палим борцима Другог светског рата подигнут је 1. јуна 1952. године, као статуа безименог борца ког су назвали Драгутин, а овај датум се и данас обележава као дан славе села. У време обнове и изградње земље у селу је, каже Радин, због угледних учесника НОБ-а овде подигнута фабрика кућне хемије која је околно становништво „хранила”. „Али после приватизације, од некадашњих 250 остало је у њој 12 радника. Додуше, преполовљен је и број становника. Почетком осамдесетих било је четири-пет хиљада житеља, а данас свега 2.700. Нема индустрије, а од мало пољопривреде тешко се живи. Узгајамо сунцокрет и пшеницу, али живимо од сточарства, иако је од 12.000 оваца из осамдесетих, у нашем стаду данас остало свега хиљаду и сто грла”, прича Радин.

Иза споменика, док шетамо, у срцу Кумана видимо стару интересантну цркву, схватајући да занимљива историја села постоји и пре социјализма. Прилазимо, али је тренутно затворена због реконструкције.

 Исус с ашовом

Како сазнајемо, село је још 1758. године добило цркву и то јединствену у Војводини, храм са звоником на западној страни. Посвећена Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, завршена је 1834. године, а браћа Милан и Лазар Јанић изрезбарили су иконостас, који је осликао иконописац Темишварске епархије Никола Алексић. На своду је насликао монументалну композицију Света Тројица с јеванђелистима и још пет слика. На једној од њих је јединствен призор у фреско-сликарству: Исус Христос у левој руци држи ашов док се обраћа Марији Магдалени. Заинтересовани да видимо, молили смо да нам се врата цркве отворе, али је речено да је мало времена да се у том тренутку тражи и добије благослов црквених власти за фотографисање.

Такође, рекли су нам да „тајна ашова у рукама Исуса” ионако није откривена. Ипак, постоји неколико објашњења. По једном, фреска je симбол последица смртног греха: пре него што је Адам избачен из раја, у њему су расле само племените биљке, а после изгнанства коров. Порука је да ће „човек мукотрпно морати да ради и да ако не окопавамо, не плевимо и не жањемо земљу, нећемо имати од чега да живимо”. По другима, који се позивају на јеванђеља из Новог завета, фреску зову „Исус баштован”, у којима се описује како су Исуса после распећа и укопавања откопали, како би га сахранили, објашњава водич Татјана Влашкалин.

Да бисмо дошли до фотографије јединствене фреске требало нам је упорности и времена, као да је становници села, уверени да су рођени на посебном месту под небом, љубоморно чувају.

Куманчани и Куманкиње

Становнике Кумана зову Куманчани и Куманкиње, како су нам сами са својим уобичајеним поносом нагласили. Они подсећају да село носи име по татарском племену Кумани које је у 11. веку продрло у Мађарску. Кумане се први пут помиње у Пећком катастигу 1660. године.

Сећање на браћу глумце

Овде се диче и знаменитим прецима пре социјализма који су оставили трага у култури. Рецимо, Лази Телечком, писцу, редитељу и глумцу, дигли су прошле године споменик усред села поводом 150 година од његове смрти, а већ више од тридесет година одржавају позоришни фестивал у његову част. Они подсећају да су из Kумана и познати глумци, браћа Славко и Никола Симић.

Село с највише доктора наука

Из Кумана од 1845. води порекло 730 интелектуалаца, од којих су многи и докторирали. Наводи се да је у Банату, па и Војводини „село с највише доктора наука”. По хроничару Милану Варадинцу, најстарији Куманчанин са завршеним правним факултетом је др Милош Ђорђевић који је докторирао у Бечу.