Будите своји, будите срећни
То поручује глумац Стеван Пиале, који игра једну од главних улога у теленовели „Игра судбине” на ТВ Прва. Дивно је живети оно што си сањао, каже, несрећа је остати без снова
Глумац Стеван Пиале већ четири године сваке вечери гледамо у лику Луке Каначког у теленовели „Игра судбине” на ТВ Прва, у 20.05. Београдска публика га познаје и по позоришним представама „Казанова против Дон Жуана” (Мадленианум), „Велика драма” (Народно позориште у Београду), „Чезнем да вам кажем” (УК „Вук”), камерној кабаретској представи „Водич кроз српски менталитет” (Ред бар), како и на сцени за најмлађе – у популарном „Пужу”, где игра у „Цврчку и Мраву”, „Луњу и Мази” и „Мачку у чизмама”.
И ту није крај, још тога има. Стеван Пиале гостује и на другим српским позоришним сценама, са комедијама „Источни анђео” по тексту глумице Љиљане Лашић, у режији Драгослава Илића, и „Велики таласи” насталој по истоименој драми Игора Амадеија, у режији Ненада Гвозденовића. Такође, има вече поезије „Вазда било”, са песникињом Валентином Бакти, у уметничком простору „Квака 22”, у Рузвелтовој улицу у Београду. Напомиње, ако му обавезе дозволе, заиграће и у „Чича Мичином позоришту”, после дуже паузе.
Љубав Стевана Пиала према позоришту пренели су му родитељи који су се упознали и заволели у једном аматерском театру. Сваки његов рођендан, када је био дете, симболично је претваран у позоришну представу.
– Дечје „Чича Мичино позориште” настало је 2015. године. Ја сам један од оснивача и председник управе. Мада морам да признам да сам на тој позицији већ дуже време само формално. Ово малу позоришну сцену води мој колега глумац Матеја Поповић, који је други оснивач. Матеја пише генијалне текстове за децу. Некада је то потпуно нова прича, а некада се поигра са већ добро познатим бајкама. Осим тога, стигне и да режира, глуми, бави се сценографијом, костимом, музиком, декором, фундусом, магацином и ко зна чиме још. Ја сам ту да помогнем колико стигнем, али много чешће од мене су ту глумци који играју у „Чича Мичином позоришту” и овом приликом желим све да их похвалим и да им се захвалим.
Улога Луке Каначког у серији „Игре судбине” променила је живот Стевана Пиала. Тренутно због теленовеле ништа друго не снима.
– Било је неколико ТВ понуда у последње време, али их нисам прихватио, јер нисам видео себе у тим пројектима. У позоришту играм у више наслова, а имам и разних планова за следећу сезону. Стеванов животни мото је „буди свој, кад јеси где јеси а кад ниси и немој”.
Прича нам да воли песме босанскохерцеговачке групе „Зостер”, да му прија улога оца. Додаје још да је срећан када се игра са својим ћеркицама Катом и Росом и када са супругом Уном прави вечеру или гледа филм.
Шта је за њега срећа?
– Срећа је индивидуална. Има разних облика среће. За мене је срећа када сам на сцени и када моја „Црвена звезда” победи, када сам на лепом плавом Дунаву. Када сам у свом родном Земуну. Срећан сам и када победи фудбалски клуб „Земун”, када гледам добру представу, када једем лубеницу. Када свирам гитару… Дивно је живети оно што си сањао, несрећа је остати без снова.
Поносан сам што сам успео да победим своје страхове из младости захваљујући студијама глуме и што ме то није задовољило већ ми отвара нове „фронтове” и изнова и изнова – побеђујем себе.
