Гљиве „једу” куће у Охају
У Кливленду, Охајо, постоје хиљаде напуштених и трошних домова, а њихове структуре су пуне тешких метала и отрова.
То ствара проблем када се ове зграде сруше, јер је већи део ових отпадних материја токсичан.
Испоставило се, међутим, да би гљиве могле да буду решење овог проблема.
У борби против загађења и климатских промена, све већи број научника окреће се једној од најстаријих биотехнологија природе: гљивама. Град Кливленд се суочава са епидемијом напуштених кућа.
Хиљаде ових оронулих структура загађене су токсинима попут олова и до те мере су пропале да су непоправљиве. Ако вам звучи застрашујуће да срушите и безбедно се решите отпада једне такве куће, замислите хиљаде њих, пише Би-Би-Си. Једно од кључних питања које се намеће јесте: шта радити са толико токсичног отпада који настаје приликом рушења ових структура?
Научници су се досетили да би их гљиве могле користити као супстрат.
Субстрат је материјал који мицелијум (нитасти, вегетативни део гљиве) користи за исхрану. Другим речима, гљиве могу да поједу отровни отпад из напуштених кућа.
Тешки метали и други токсини се издвајају и задржавају у гљивама које расту, док остаци субстрата, укључујући мицелијум, могу да послуже за прављење чистих цигли за нову градњу. Ове „мицелијумске цигле” имају конзистенцију сличну тврдом дрвету и, у зависности од специфичности процеса производње, показале су се знатно јачим од бетона.
Биоциклер програм компаније Редхоусе, који је само један од многих разноврсних експеримената широм света, усмерених на елиминисање загађења, борбу против климатских промена и ублажавање њихових већ присутних ефеката, уз помоћ једне од најстаријих биотехнологија природе: гљива.
Џоан Родригез, оснивачица и извршна директорка организације Mycocycle, која се бави рециклажом грађевинског отпада за корпоративне клијенте, истиче да се на овај начин ефикасно одвајају тоне отпада од депоније.
Чак 11 одсто светског угљеника долази из материјала у грађевинском окружењу. До 2027. године, само Mycocycle-ова рециклажа отпада требало би да резултира смањењем угљеника од близу 160.000 метричких тона.
Иако можда звучи као велики задатак за скромне гљиве, способност неких врста да конзумирају отпад и елиминишу загађиваче – међу осталим карактеристикама – значи да представљају огромну прилику за издвајање штетних токсина како из нашег грађевинског, тако и из природног окружења.
Како гљиве елиминишу загађење
Гљиве имају изванредну способност да апсорбују и неутралишу загађиваче из околине. Оне користе свој мицелијум да апсорбују токсине из земље, воде и ваздуха.
Мицелијум делује као природни филтер, хватајући тешке метале, хемикалије и друге загађиваче.
Гљиве производе ензиме који разграђују токсине на мање штетне компоненте. Неки метаболити гљива могу потпуно да неутралишу отрове.
Токсини се акумулирају у самим гљивама које расту, док мицелијум остаје релативно чист.
Ово омогућава да се загађивачи изолују и безбедно уклоне.
Мицелијум има велику површину и може да физички адсорбује загађиваче. Ово је слично процесу филтрације.
Гљиве се користе у процесу биоремедијације за чишћење земљишта, воде и отпада. На пример, користе се за уклањање нафте из земљишта или за чишћење индустријских отпадних вода.
Гљиве су природни чистачи који могу да помогну у борби против загађења и очувању животне средине.
Ево неколико примера специфичних врста гљива које су ефикасне у чишћењу загађених подручја:
Вргањ: Ефикасан је у чишћењу земљишта загађеног тешким металима као што су олово, кадмијум и цинк.
Шарени трамес: Користи се за биоремедијацију земљишта загађеног полиароматичним угљоводоником.
Шитаке: Ефикасне су у чишћењу земљишта загађеног пестицидима и фенолом.
