Крокодилске сузе лепе Маре
Емисије посвећене селу и сеоском животу на јавном сервису све више су ријалити програми у којима су главне звезде њихови водитељи, а не они који су остали верни земљи
Наша лепа Србија живи два паралелна живота. Један, који се одвија у главном граду, где све врви од људи и гостију које Београд домаћински оберучке прихвата, где су гужве на сваком кораку – на улицама, тротоарима, трговима, саобраћајницама, у градском превозу, самопослугама, пијацама, кафићима... Онај други, дешава се ту, на само стотинак километара од белог града где је већ увелико почела пролећна сетва... где су се трактори размилели по плодним ораницама... Јер, и они су становници Србије и, такође, конзументи ТВ садржаја, а као да то заборављамо. Њих није тако лако преварити.
Ови наши сународници немају времена ни за кафиће, ушећерен ТВ програм, јер жито, кукуруз и сунцокрет, који ће хранити и ове што на Инстаграму постављају селфије – не могу да чекају! Ако се земља на време не изграбуља, не нахрани, не истреби од корова, хлеба неће бити ни за ове што се сунчају и пију коктеле у папрено скупим градским фенси кафићима. Вредном сељаку, газди и домаћину, пољопривреднику и раднику на њиви, довољно је и једно хладно пиво из флаше да се окрепи и настави даље, као и пред починак – једна квалитетна ТВ емисија која ће објективно дочарати живот на селу, а не потценити га. Штета што, управо због погрешног и понижавајућег наратива, све већи број младих, заведених интернет илузијом и сликама које долазе са малог екрана, напушта своја вишевековна огњишта у потрази за неким назови бољим животом, за бљештавилом града које им неће донети срећу за којом тако чезну...
Крв, зној и жуљеве, као и радост узоране земље не можемо да доживимо у емисијама које су посвећене селу. Нажалост, све мање сазнајемо о тежини, али и лепоти сеоског живота, који чини већи део Србије. Емисије посвећене овој теми, на јавном сервису, попут „Новог почетка”, „Моје дедовине”, „Свадбе из мог краја”... све више су ријалити програми у којима су главне звезде њихови водитељи. Па се тако лепа Мара слика у виноградима како испија вино, како наводно прави ајвар, како јој ветар разбаруши косу, и диже хаљину, како корача у модерним чизмицама, све у крупном кадру... Како плаче за очевином коју није посетила годинама, како и сама признаје... А где су ту они због којих се емисија снима? Где су ту главне звезде емисије, они који су се осмелили да пркосе свим потешкоћама, неправдама, недовољној помоћи државе како би остали верни земљи?
Уместо да сазнамо како изгледа живот на селу, које све изазове, потешкоће и лепоте доноси, шта је потребно и колико уложити у оживљавање куће и окућнице, авлије, њиве... као и како изгледа атмосфера кад се укућани окупе за трпезом после напорног дана... у центру дешавања је водитељка која глумата пред камерама, кокетира, као да је емисија о њеном лику и делу, а не о онима којима је дошла у госте.
Смисао ове емисије је крајње племенит, а реализација нула. Штета што за потребе снимања овог важног државног пројекта није ангажован водитељ који заиста познаје проблематику села. И да ли сте се питали како на ову емисију гледају они који се сваки дан буде у влажним набијачама, који раном зором устају да би нахранили стоку и похитали на њиве. Зашто су и овакве емисије више рађене за Београђане, а мање за оне којима је село све.
О крокодилским сузама Марије Вељковић, лепе Маре, већ су се изјаснили корисници друштвених мрежа. Екипе су се спаковале, снимиле програм за подизање рејтинга, остављајући сељаке са истим бригама. Време је да јавни сервис престане да од сваке емисије прави ријалити. Препустите то другим телевизијама које због тога и постоје. И напокон, почните да стварате праве, реалне емисије, али и забавни програм какав доликује једној националној институцији од јавног значаја. Маните се ријалитија... То не би требало да буде ваш део колача!
