Францускиња која је више од легенде

„Плес у тами” музичка је драма редитеља Ларса фон Трира у којем главну улогу тумачи исландска певачица Бјорк. У филму из 2000. године, који је вечерас на програму РТС 2 (23.40), глуми и Катрин Денев.

Једна од највећих француских глумица свих времена, за коју је једна њена колегиница својевремено рекла „она није само легенда, она је идеал”, рођена је под именом Катрин Фабјен Дорлеак, а псеудоним Денев узела је када је почела да се појављује у филмовима. Рођена је у Паризу у породици познатог позоришног пара Мориса Дорлеака и Жане Рене Денев. Њена мајка је умрла пре три године у 110. години, што је чини најстаријом представницом глумачке професије.

Катрин је имала и сестре Франсоаз и Силвију, као и сестру по мајци Данијел. Упркос чињеници да су хиљаде Парижана аплаудирале звезданом пару, Катрин није расла у боемском окружењу. Мајка је сама бринула о кући, а навикла је и ћерке на рад. Било је за очекивати да четири девојчице крену стопама својих родитеља. Глумиле су у филмовима и играле у позоришту од детињства – све осим будуће легенде светске кинематографије.

Катрин је као дете била веома блиска са својом сестром Франсоаз са којом је делила собу. Ретко су се свађале, иако су биле различите. Ако је Франсоаз била уздржана, Катрин је волела да пије, једе, па чак и пуши и уопште није сањала о филмској каријери.

Уметничка биографија Катрин Денев почела је у тинејџерским годинама. Дебитовала је са четрнаест заједно са сестром Силвијом у филму „Ученице” и тада се појавила под правим именом Катрин Дорлеак, али касније, када је старија сестра Франсоаз постала позната у Француској, одлучила је да је један Дорлеак довољан за филм.

За псеудоним је изабрала мајчино презиме Денев. Седам година након улоге у „Ученицама” постала је позната широм света када је мјузикл Жака Демија „Шербурски кишобрани” са композицијама Мишела Леграна тријумфовао на Канском фестивалу. Занимљиво је да Катрин није могла у потпуности да ужива у победи јер је међу губитницима била њена старија сестра Франсоаз која је глумила у Трифоовом филму „Мека кожа”. Медији су додатно надували причу о супарништву две сестре.

Већ следеће године Денев се појавила у главној улози у психолошком трилеру Романа Поланског „Одвратност”, који је, по мишљењу критичара „Њујорк тајмса”, постао један од најбољих филмова 1965. године.

Година 1967. истовремено је била и трагична и успешна у каријери младе глумице. Заједно са сестром, Катрин се појавила у још једном музичком филму, у „Госпођицама из Рошфора”. Док су у „Кишобранима” јунаци морали претежно да певају, у овом филму акценат је био на плесу. За Дорлеак која је, према мишљењу критичара, својим темпераментом засенила своју сестру на великом платну, филм је био последњи у каријери. Те године је двадесетпетогодишња глумица погинула у саобраћајној несрећи, што је Катрин страшно тешко поднела.

Исте године, Катрин се појавила пред публиком у необичној улози за њу, тумачећи главну јунакињу у филму „Лепотица дана” Луиса Буњуела. Резервисана и хладна лепота Катрин Денев била је савршена за улогу хероине која живи у свету буржоаског благостања, а сања о забрањеном.

Уследиле су улоге у бројним остварењима међу којима су филмови „Последњи метро”, „Индокина”, „Исток – запад”, „Плес у тами”, „Режи ме”, „Персепољ”, „Астерикс и Обеликс у Британији”, „Човек који је превише волео”…