Трст је (био) наш

Трст, град на Јадрану, на крајњем североистоку Италије, некада је био омиљена дестинација за шопинг читаве Југославије, свих њених народа и народности. 

Понте Росо, чувена пијаца на каналу Гранде, остала је урезана у сећање многих и још увек је прва асоцијација на време када је Трст био робна кућа на отвореном за све оне жељне квалитетне робе, коју нису могли да пронађу код куће.

У време када су визе и границе још увек биле препрека, могућност безвизног одласка у Италију и добра повезаност возом, претварале је центар града Трста у епицентар масовног шопинга за бројне Југословене.

Од раног јутра, обично викендом, али често и преко недеље, највише "преко предузећа" за 8. март и друге државне празнике, право са железничке станице, размилели би се првенствено по пијаци, али и по чувеним робним кућама Станда, Коин и Упим. У продавницама у централним градским улицама, готово сви продавци су знали српскохрватски и на њиховим излозима је, на нашем језику, било исписано који производи су те недеље били на снижењу.

Људи из Београда, Загреба, Сарајева, Скопља и многих других мањих градова, масовно су одлазили у Трст, a пре свега на Понте Росо, да купе све оно о чему су сањали и жудели у социјалистичкој федеративној домовини. Млади су трагали за квалитетним фармеркама и јакнама, жене за кожним ципелама, шминком, детерџентима и балон мантилима као из филмова, а мушкарци су трошили паре на цигарете, кафу и пића.

Неки су одлазили само да попију еспресо на обали Јадранског мора. Понте Росо је било место где су се снови о моди и животу „као на Западу” остваривали.

И док су трговци дочекивали Југословене раширених руку, обични грађани Трста нису баш били благонаклони према Југовићима, критикујући их да им праве гужву и да прљају град.

Ипак, за Југословене, Трст је био више од обичног града. Био им је прозор у свет, место где су се осећали као да су део нечег већег и модернијег.

Деценијама касније, мале продавнице са приступачном робом заменили су велики трговински ланци. На пијаци Понте Росо више нема тезги са свим и свачим - данас се ту продаје само цвеће. Али, сећање на „неки безбрижни, измишљени живот” и време када су Југословени одлазили у Италију у шопинг, и даље је живо. Трст је остао део њихове приче, део безбрижног времена, када су се снови о јефтиној роби и квалитетној гардероби остваривали на тршћанским улицама.