Октопод Ото заводи ред

EPA/PATRICK SEEGER

Ото, хоботница стара шест месеци, прави је мали „разбијач”. Он се попео на страницу свог акваријума и прскао воду на рефлектор од 2.000 вати изнад себе и тако направио кратак спој, па је у целој просторији нестало светла. Испоставило се да су га запослени у акваријуму обучили да циља и прска воду, али на посетиоце, а не на лампе. Њега је, међутим, јако светло нервирало, па је решио да га сам угаси.

Ото је, такође, виђен и како жонглира са крабама које живе са њим у акваријуму, баца камење у стакло и реаранжира своју околину.

Становници Кобурга, града у Немачкој, у којем се Ото налази, смишљају нове начине да задрже Отову пажњу.

Тако су му дали шаховску таблу, а пошто се он увек прилагођава својој околини, али чим се шаховска табла нађе унутра, и он постаје црно-бели. То може да га забавља прилично дуго.

Једном приликом, међутим, једноставно није желео шаховску таблу и избацио ју је из акваријума.⁠

Хоботнице су изузетно интелигентне. Оне поседују софистицирану интелигенцију и показују многа понашања која се иначе, не би повезала са бићима из мора. Октоподи могу користити алате, решавати проблеме и чак се играти када им је досадно. 

Јединствена расподела неурона кроз њихове краке им омогућава да осећају мирис, укус, додир и да делују независно један од другог. Такође, поседовање личности и способност учења и памћења лекција чини снажан аргумент за висок ниво њихове интелигенције.

Хоботнице су способне за понашање и неуралну пластичност сличну оној код кичмењака, мада се две трећине њихових неурона налазе у нервним кабловима у крацима, који су способни за сложене рефлексне радње без контакта са мозгом.