Чаробница бројева
Ејда Бајрон Лавлејс је рођена 1815. године у Лондону као једино законито дете славног енглеског песника лорда Бајрона. Она је прва у свету препознала потенцијал рачунарских машина
Када би данас сви компјутери света неким волшебним начином трајно престали да раде, људски род би се вратио у неки претходни век. Велики системи као што су ваздушни саобраћај, пошта, железница, индустријски системи, болнице, банке, универзитети, школе или би престали да функционишу, или би се вратили на своје почетке рада. Математичари не би могли да реше најсложеније проблеме, инжењери не би могли да савршено прорачунају и сликовито нацртају машине или грађевинске објекте, научници да истражују и врше експерименте. Милијарде људи у свету би биле лишене комуникације имејловима, видео-разговорима на даљину, претраживања интернета, млади не би уживали у видео-игрицама итд. Једноставно, живот би се из корена променио.
Број рачунара се повећао од данас смешне прогнозе некадашњег председника ИБМ-а Ватсона, да на свету може да се прода максимално пет компјутера, до данашњег броја од неколико милијарди рачунара. Не тако давно масивни рачунари, који су заузимали читаве собе с релативно скромним могућностима, данас су замењени персоналним рачунарима и преносивим лаптопима и таблетима с масом мањом од једног килограма и неупоредиво већим могућностима. Али како је почео развој рачунара и чија је то заслуга? У веома заслужне спада једна од десетак жена које су промениле свет – Ејда Бајрон, касније грофица Лавлејс, ћерка славног британског писца из доба романтизма, лорда Џорџа Гордона Бајрона.
Чарлс Бебиџ, енглески математичар и инжењер, професор на Универзитету у Кембриџу, средином деветнаестог века конструисао је и направио модел своје диференцијалне машине са штампачем, која je према пројекту имала за савремено стање рачунарске технике невероватне карактеристике: преко двадесет пет хиљада делова, масу неколико тона и висину преко два метра. У суштини, та машина је представљала масивни калкулатор који је могао да обавља само операције сабирања и одузимања. Десетак година касније Бебиџ је урадио прототип напредније машине и назвао је аналитичка машина, која је била програмабилна и имала многе карактеристике савремених персоналних рачунара. Аналитичка машина, са својим многобројним механизмима, као претеча савремених рачунара, имала је својство да корисник уноси наредбе путем перфорираних картица, што је омогућавало решавање широког спектра математичких задатака и представљало иновацију која је била далеко испред тог времена и у производњи рачунара се још дуго задржала.
Први компјутерски програм
Сама идеја с бушеним картицама потиче од француског проналазача Жозеф-Марија Жакара, који је први употребио такве картице на својој ткачкој машини да би аутоматизовао њен рад. Први програм – алгоритам за решење сложеног математичког проблема на аналитичкој машини урадила је управо Ејда Бајрон Лавлејс, што се сматра првим компјутерским програмом, а Ејда првим програмером на свету. Она је прва у свету препознала потенцијал рачунарских машина, а сам Бебиџ је био импресиониран њеним интелектом и назвао је „чаробницом бројева”. Постхумно њој су додељена многобројна признања. Информатички тим Министарства одбране САД у њену част назвао је један програмски језик АДА, који се користи углавном у војне сврхе, а такође је установљен и дан Ејде Бајрон Лавлејс (други уторак у месецу октобру), са циљем да се жене охрабре у намери да се што више баве инжењерством, математиком и уопште науком. Многи рачунски центри и установе носе њено име.
Ејда Бајрон Лавлејс је рођена 1815. године у Лондону као једино законито дете славног енглеског песника лорда Бајрона, у чијем бурном животу је било и ванбрачне деце. Њени родитељи су се развели када је Ејда имала само пет месеци, а отац је потом убрзо трајно напустио Енглеску, па Ејда никада није упознала свог оца. Млада Ејда је рано показала интересовање и таленат за науку, посебно за математику, запостављајући очеву струку поезију и књижевност, на задовољство своје мајке, која је била изричито против тога да Ејда пође очевим стопама. Ејда је говорила: „Ако ми не можете дати поезију, зар ми не можете дати поетску науку.” Мислећи на математику. У томе је имала свесрдну подршку своје мајке, која је имала одређено математичко образовање. У тринаестој години се разболела и годину дана није могла да хода, али је упркос томе упорно учила математику. Она није имала формално образовање, али је математику вредно учила код тада познатих енглеских математичара. „Никада нисам била задовољна што нешто разумем, јер колико год добро разумем, моје схватање је бесконачно мали део онога што желим да разумем”, била је њена животна максима.
У осамнаестој години упознаје професора Чарлса Бебиџа и бива невероватно импресионирана идејама о могућностима његове аналитичке машине, посебно идејом да машина може да функционише према унапред предвиђеном програму.
Примена у музици
Италијански математичар, генерал и касније премијер Владе Италије, Луиђи Менабреа, на основу предавања које је Бебиџ одржао у Торину, направио је белешке о аналитичкој машини и публиковао рад на француском језику. Ејда је тај рад превела на енглески језик, али је истовремено додала велики број својих запажања, па је превод био три пута дужи од оригинала. У том раду Ејда је визионарски предвидела будући развој рачунара и констатовала да би аналитичка машина осим математичких операција могла да има и примену у музици. На крају је за аналитичку машину написала програм – алгоритам за израчунавање тзв. Бернулијевих бројева, који никада није тестиран, али се сматра првим рачунарским програмом. Занимљиво, на крају свог рада Ејда се потписала само иницијалима, јер за жене тог доба, посебно оне из више класе, било је неприхватљиво да се баве науком.
Њен лични живот био je необичан и несрећан. У двадесетој години удала се за Вилијама Кинга, па када је он наслеђем постао гроф, Ејда је постала грофица од Лавлејса. И поред троје деце, брак се изненада распао, а Ејда је ступила у нову емотивну везу. Немирни и бунтовни дух њеног оца у њој коначно je прорадио. У једном периоду се одала хазардним играма, верујући да њено математичко знање може да јој помогне да оствари новчани добитак. Уместо очекиваног добитка, добила је дугове. Нежног здравља, рано је завршила свој живот после тешке болести, у тридесет седмој години. Вечни мир је нашла у гробу поред свог славног оца.
