Хроничарка златног пера

Сви њени радови, директно или индиректно, посвећени су Панчеву и Панчевцима. Обрадована сусретима с децом – писала је о њима и за њих. Испуњена поштовањем према суграђанима који су на племенити начин проширивали знамен град и преко Тамиша, бележила је њихове успехе и биографије. Размишљања, осећања и искрене исповести нежно је увијала у пробране речи. Тако списатељица Нада Малек објашњава своју „опседнутост” завичајним причама, изворски питким и пре свега – душекорисним, а чији јунаци су њени суграђани. Њих десеторо „стало” је овога пута међу корице друге књиге исте теме – „Кораци”.

„Да бисмо у овом нашем животу, који траје јако кратко, урадили нешто вредно што оставља траг за нама, крећемо најнесигурнијим и најситнијим корацима. Како временом ти кораци постају већи и дужи, тако расту наше жеље и снови. На нама је колико ћемо корака направити да их остваримо”, одмах с првог листа одговара на питање „шта је писац хтео да каже”, па уместо да измишља ликове, њени јунаци су храбри, честити и несебични људи које среће сваког дана. Они, који су живели у граду на Тамишу или их је живот одвео на другу страну, али су ту, а она с некима, на овај или на онај начин, сарађивала. 

„Делегирали” су се као пре свега драги људи, особе чијом сам енергијом, вољом, али и добротом и присношћу, остала задивљена. „Списак” сам правила више од годину дана, са свима толико и разговарала тек да „избистрим” портрете, пажљиво бирајући коме ћу да посветим тек неколико страница. На крају сам одабрала моје хероје, јер нас у овом животу повезује топлина и љубав за породицу, дом, пријатеље и оно што раде”, напомиње списатељица. 

 Нада је свеприсутна на сусретима писаца, смотрама, фестивалима лепе речи и манифестацијама. Успела је да направи и сусрете писаца Србије и Црне Горе, али и увек нађе времена да обиђе малишане у панчевачкој болници или клубове за одрасла и стара лица, па и да стигне у своју родну Српску Црњу на Дане боема.

 „Уместо да пише ’измишљене’ приче, она се определила за већ животним истинама исписане приче, стога је у свом окружењу осмотрила храбре, честите и несебичне људе и дала им прилику да се искажу”, оцењује писац и књижевни критичар, мр Милица Јефтимијевић Лилић.

И колико год се чинило да су њене књиге инспирисане локалним догађајима и ликовима, њен стил писања учинио их је читаним, познатим и објављиваним на свим језицима региона, у многим зборницима и часописима. Зато она и јесте поетска хроничарка златног пера.

Златна значка

Концем минуле године, Нада Малек је својој колекцији признања придодала и Златну значку Културно-просветне заједнице Србије, и то за допринос развијању културних делатности. Написала је девет књига поезије и прозе и хроника о животу људи у граду Панчеву, где живи и ствара.