Четири годишња доба у Требињу
Овде ретко пада снег. Завичај Јована Дучића једнако је леп и зими као и лети када се купа у сунцу
Један од најлепших градова Херцеговине дочекао нас је под снегом, као прах шећером посут. Требиње је једнако лепо зими као и лети када се купа у сунцу. Кажу да има више од 260 сунчаних дана током године.
Повод за одлазак у град на реци Требишњици увек се лако нађе. Овог пута смо посетили Музеј Херцеговине, настао по идеји Јована Дучића, у којем се налази и његова збирка с обзиром на то да је песник био и колекционар.
Обишли смо и манастире Тврдош и Дужи и, подразумева се, прошетали главном улицом до каменог моста.
Грачаница на брду Црквине
Вожња од Београда с граничним процедурама и одмором трајала је око осам сати. Ишли смо преко Ужица, Вишеграда, уз кањоне Дрине и Сутјеске. Од Вишеграда тунелима кроз планину Муртеницу до Горажда, онда преко Фоче, Тјентишта, Гацка и Билеће стигли до града у којем је на брду Црквине саграђена Црква Херцеговачка Грачаница. Рађена у византијском стилу, с прелепим фрескама и позлаћеним олтаром доминира градом. У њу су пренети земни остаци Јована Дучића. Ове године је 150 година од песниковог рођења, али година и тачан датум нису са сигурношћу утврђени. Према речима самог књижевника, које неки сматрају најверодостојнијим, датум је фебруар 1874. године. Многи верују да је Дучић рођен 1871. године.
Камени мост
Град има неколико мостова. Најстарији очувани, некада веома важан на путу који је спајао Дубровник и Херцег Нови с Цариградом је Арсланагићев или Перовића мост са седам лукова. Њега је 1574. године изградио Мехмед-паша Соколовић, око пет километара узводно од Требиња. Подизањем уставе на реци, седамдесетих година, премештен је камен по камен, да би наставио нови живот красећи околину и чувајући део историје.
Град плени лепотом архитектуре настале на судару Оријента и Запада. Издваја се градско језгро, утврђени стари град уз реку. На његовој највишој тачки, по речима Петра Милошевића, историчара, налази се Музеј Херцеговине. Овде је у 14. веку живела Јелена Анжујска, ту је био манастир и део комплекса двора.
Садашња Сахат кула из 18. века, џамије Осман-пашина и Султанова говоре о владавини Турака на овим просторима.
У граду се налази и Саборна црква, парк, о којем се Дучић за живота бринуо, поклањајући му саднице. Пијаца је незаобилазна, на њој пољопривредници из околних села продају домаће производе, чајеве, сиреве, сухомеснате производе и, наравно, чувено херцеговачко вино и дуван с ових простора.
Сир из манастира Дужи
Да бисте упознали душу и чари овог поднебља, морате се прошетати околином. Требињским пољем смо се упутили ка манастирима Тврдош и Дужи. Окружени плантажама винограда и маслина уживали смо у посети овим светињама. У манастиру Дужи купили смо чувени сушени херцеговачки сир, а у Тврдошу црно манастирско вино.
Пут даље води ка Поповом пољу којег раздваја Требишњичка шума на чијим се парцелама гаји најквалитетнији херцеговачки дуван. На побрђу изнад Поповог поља убрали смо дивљи нар и купили квалитетан мед од вреска, мајчине душице и осталих лековитих трава.
У Требињу ретко пада снег. Ми смо у три дана боравка доживели сва четири годишња доба.
