Завере свуда око нас
Уметник Марк Ломбарди истраживао је све расположиве податке о саудијским шеицима, председницима Америке, о везама Бин Ладена у високим политичким круговима Европе и Америке. Све је то, танким полукружним линијама, повезивао и укрштао у чудесну мрежу међуодноса и тајних веза. Нађен је обешен у свом атељеу
Зашто тзв. теорије завере наилазе на плодно тло не само у Србији већ пролазе у целом свету? Пре одговора треба констатовати да је обележавање „теоретичара завере” постало цинична па и дијаболична алатка у рукама оних који желе на брз, лак и претећи начин да дисквалификују и уклоне појединце из јавног простора. Данас на свим странама света пљуште оптужбе да је ово или оно измишљотина теоретичара завере који не схватају шта је истина и како ствари стоје. Ту се створила таква какофонија да, понегде, поприма облике лова на вештице. Зашто је то тако? Народ, од када је интернета, мобилних телефона и бескрајних извора информација и података, с невиђеном лакоћом може да дође до истина које су се, раније, сматрале за привилеговане па и строго заштићене. И које су у власништву неприкосновених државних, научних, војних, црквених, академских и свих осталих, вековима установљаваних, ауторитета.
Шта је, из те нове оснажене позиције обичног човека, постала свакодневица? Постала је то да се, из дана у дан, откривају завере које се одвијају у широком спектру подухвата – од завереника педофиличара, који тајно блудниче на изолованим острвима, до моћних обавештајних организација које, заверенички, прислушкују, прате, снимају становнике света укључујући и становнике сопствених држава. Шта је открио Сноуден? Огромну заверу, покривену „строгом тајном”. Шта је открио Асанж? Огромну заверу, покривену „државном тајном”. Размеру завере која је скована с пандемијом, управо у Америци, откривају њени становници преварени и унесрећени одговором своје државе на то перфидно камуфлирање похлепе за профитом иза тобож научно верификованих, па онда свету наметнутих решења. А у историји, је л’ била завера да се ликвидира највећи војсковођа старог Рима? Јесте. И свет више није био исти. Је л’ била завера да се у британским колонијама, у Америци, подигне револуција и да се створи слободна република? Јесте. И свет више није био исти. Је л’ била завера да се, у Француској збаци револуционарна власт и да Наполеон постане апсолутни диктатор? Јесте. И свет није више био исти. Је л’ била завера групе бољшевика да збаце царску власт и уведу бољшевизам? Јесте. И, наравно, свет није више био исти.
Дијаграми Марка Ломбардија
Је л’ била завера да се свргне једна српска династија и да се на власт доведе друга? Јесте. И Србија више није била иста. Је л’ била завера да се антифашистичком борбом, истовремено, свргне и монархија и да се створи социјалистичка Југославија? Јесте. И Европа више није била иста. Претходно, је л’ била завера групице фанатичних нациста да се, из минхенске пивнице, крене у свргавање немачке аристократије и у освајање света? Јесте. И тако, када би пребирали по историји и садашњости наишли бисмо на хиљаде завера које се најлакше сакривају тако што се откриваоци завере обележавају као залуђени и затупљени „теоретичари”. Дакле, народ је, и због тих обележавања, научио да буде на опрезу. То што је, због опреза народа, постало много теже да се завере сакрију, међу завереницима широм света подигло је нервозу до језивих размера. Отуд се свет, као одједном, налази уроњен у ратове, пандемије, кризе, несташице, загађење, глад, бунтове, демонстрације, штрајкове, све до отвореног истребљивања читавих народа. Па онда није питање зашто је народ подложан теоријама завере, већ је питање зашто, у сваком часу, у историји планете опасни људи кују завере не презајући од уништења катаклизмичних размера.
Зашто и како опасни људи кују завере? Кроз своје цртеже-дијаграме то је откривао Марк Ломбарди, амерички концептуални уметник, за кога кустос Џејмс Харитас сматра да је „први велики уметник 21. века”. Ломбарди је постао познат и на путу да постане велика звезда када је имао скоро 50 година, у последњој години свог живота. У Њујорк је дошао да, на лицу места, прати токове светских завереничких клика које кроз тајну економију контролишу свет. У својим сложеним графичким приказима односа међу моћним појединцима, групама, организацијама, банкама, индустријским гигантима, Ломбарди је, по мишљењу Партише Гледстоун, постао и први метадата уметник. Своје радове он је видео као наративне структуре. Истраживао је све расположиве, доступне изворе и податке о саудијским шеицима, председницима Америке, о везама Бин Ладена у високим политичким круговима Европе и Америке. Истраживао је велике банкарске малверзације, тексаске нафтне тајкуне, деловања тајних служби у свим тачкама света. Све је то, танким полукружним линијама, повезивао и укрштао у чудесну мрежу међуодноса и тајних веза. Није волео компјутере па је све бележио ручно, на мале картонске картице. Подацима је испунио преко 14.000 картица. Пажњу јавности привукао је крајем деведесетих година својим изложбама у Хјустону и Њујорку. Чувени Њујорк тајмс хвалио је његове „предивне” цртеже који сугеришу „поредак зла који стоји иза привидног хаоса”. Чак је конзервативни Волстрит џорнал констатовао да су „одједном радови Ломбардија постали саставни део рата против терора, и то тако што су истицали тајне везе између најмрачнијих ликова и најпознатијих ликова данашњице”.
Агенти ФБИ и других америчких служби долазили су на његове изложбе. Помно су изучавали мреже, чворишта и тачке које је Ломбарди детаљно извлачио у својим цртежима. Пол Шимел, некадашњи Ломбардијев колега са студија, који је у међувремену постао директор Музеја савремене уметности у Лос Анђелесу, овако је говорио: „Када сам видео тај опсесивно-компулсивни графикон, препун факата и параноидне фантазије, схватио сам да не постоји ништа слично томе.” Ломбарди није давао никаква објашњења, а ни пратеће коментаре. Очекивао је да публику обузме страхопоштовање према приказаним подацима и запањујућим везама које су сви могли да сагледају, али не и да открију. У Витни музеју очекивали су га да се 22. марта 2000. године појави на отварању годишње изложбе. Није се појавио. Пријатељи су се забринули и обавестили полицију која га је нашла обешеног у свом атељеу у Бруклину. Испод његовог мртвог тела била је флаша шампањца. Случај је проглашен за самоубиство.
Скупи демони
Ипак, до дана данашњег многи мисле да је, у својим визуелним провокацијама, у једном тренутку, можда и превише засметао опасним ковачима завера. Наиме, подлога Ломбардијевог концепта почивала је у његовом уверењу да тајна економија, ван сваког закона, пребацује огромне своте новца између Тексаса, Блиског истока, Ватикана и Вашингтона. И да се та количина новца претвара у безбројне бареле нафте, тоне и тоне кокаина, хиљаде теретњака пуних оружја. И да се, све то заједно, на крају, исказује као немилосрдна доминација малобројних над беспомоћном већином. Ломбарди је био уверен да се та корумпирана светска кабала може поразити тако што ће јој се јасно приказати њен сопствени одраз.
Џери Салц из листа Вилиџ војс овако је сажео Ломбардијево дело и њега самог: „Ломбарди је био више од концептуалног или политички опредељеног уметника. Он је био врач чији су цртежи били криптомистични талисмани или визуелни истеривачи ђавола, усмерени да имобилишу непријатеља, да разоткрију затајене истине, да сакупе моћ и да истерају демоне на видело.” Показало се, наравно, да демони не воле да буду истерани на видело. И да, овако или онако, кад-тад, сурово наплаћују покушаје да се њихово деловање јавно изложи. Ломбарди је пре четврт века, ручним радом, кроз оно што би се могло назвати „ситан штеп” ишао на силе далеко моћније не само од њега већ и од саме судбине. И изазвао је енергије које су га коштале живота. Данас, умрежене, стотине милиона људи иду његовим путем и, кроз интернет, откривају бесконачне завере, свуда око нас. Истерују демоне на видело. Нервоза моћника је велика. Свет се тресе као мало када у својој историји.
