Звуци фламенко потпетица
Традиционални плес шпанских Рома, настао у Андалузији, стални је ритам живог духа Севиље и још јужнијег Кадиза. Престоница Андалузије је град „Севиљског берберина”, Дон Кихота, Кармен и „Макарене”
Звуци малих четвртастих потпетица помогли су нам да пронађемо центар Севиље, главног града јужне шпанске покрајине Андалузије, када смо по цртежу с туристичког флајера изашли на деветој станици из редовног аеродромског аутобуса. Звуци су групу авантуриста, док смо пролазили поред продавничица са ципелама и кринолинама за плес настао у Андалузији, довели до старе калдрме Музејске четврти, централне градске, данас туристичке зоне.
У строгом центру, у кафеима на Тргу Сан Салвадор, испред истоимене барокне цркве настале из џамије, у кафићима током целог дана, а нарочито увече готово је било немогуће наћи места. Судећи по мелодичном језику који се у баштама под наранџама смењивао са звуком андалузијске гитаре, Шпанци на југу навикли су да излазе и друже се, на кафи током дана и уз вино увече, док су туристи около трг испунили фотографишући Кармен Адалес у извођењу традиционалног плеса, покушавајући да схвате ритам кастањета. Како је девојка у црвеноj фламенко-хаљини за „Магазин” рекла, од пете године вежбала је с баком и мамом у пратњи очеве гитаре, а од изузетно брзе смене кратких корака опоравља се у паузама док се фотографише с туристима и сакупља бакшиш у шеширу. Име је добила по истоименој јунакињи из севиљске Краљевске фабрике дувана, са сцене познате Бизеове опере. Од њене претходнице пореклом из ромског каравана, од арија „Севиљског берберина” Фигара и Дон Кихота из романа којег је Сервантес „зачео” у севиљском затвору па до снимања „Макарене” 1993. године „пут” музичког града остао је славан.
Данашња Кармен упутила нас је и до (пет минута истом улицом право) првог фламенко театра, основаног у Севиљи, за који улазница стандардно кошта 25 евра, а у некој од агенција у пролазу може да се нађе и за 16–17. Професионални уметници плеса, песме и гитаре који су и учитељи најпризнатије школе фламенка, у једночасовном програму воде кроз темпераментне смене туге и радости, вера и владара, успореног покрета и убрзаног лупања потпетицама на југу Шпаније.
Од маварског до ренесансног стила
О тој смени у граду историје дуге две хиљаде година највише сведоче споменици богате маварске и шпанске барокне архитектуре. Највећа севиљска Катедрала Свете Марије од Столице трећа је по величини у свету, настала је доградњом и реконструкцијом велике џамије. Тешко ју је сликати јер заузима цео кварт, није ни чудо да је на 11,5 хиљада квадрата настајала читав век, од 1401. до 1506. године. „Изградимо је тако да ће будући нараштаји мислити да смо били луди када смо је градили”, била је изјава градских већника. Њено главно обележје угледате када подигнете у висину поглед: на врху звоника високог 103 метра, због чега може да вам се ушине врат ако фотографишете, стоји импресивна скулптура жене која у једној руци држи грану палме, а у другој заставу-ветроказ, због чега је названа Ђиралда (ђиралдо – врх који се окреће), како данас незванично зову и катедралу. Њена реплика, која у подножју може да се види, направљена је у време кад је стара скулптура почетком двадесет првог века скинута и недавно потом реконструисана. Реплика Ђиралдиљо постоји и у Хавани.
Маври су у 13. веку хтели да сруше високи минарет кад је полумесец заменио крст, али је краљ Алфонсо запретио да ће их посећи ако пипну иједан камен. Звоник је у 16. веку добио ветроказ. До Ђиралде на 35. спрату може да се попне степеницама, на врху је звоно које јако одјекује над панорамом Севиље. У делу катедрале који је отворен за грађане туристи могу да уђу у време када није миса. Поглед једва досеже оргуље високе колико и олтар с приказима познатих ренесансних сликара. Ако неко жели у катедрали да види гроб Ђеновљанина Кристофера Колумба, који је одавде кренуо у освајање нових континената, или Капију опроста и Двориште поморанџи из старе џамије, мора да плати улаз од девет евра, док се за аудио-водича уз то доплаћује још три. Мора и да се стигне до 16.30 јер се катедрала затвара у пола шест, због чега многи не успеју да је потпуно обиђу и сликају се у огледалу декоративних таваница.
Срце Музејског кварта катедрала дели са суседном палатом Алказар, с краја 10. века. Дограђивана је годинама, а највећи део потиче из 14. века када је кастиљански краљ Педро Окрутни ангажовао маварске архитекте из Кордобе и Гранаде да саграде престижно здање. Поједини делови – керамичка „чипка” на таваницама и зидовима, фонтане и баште делују вредније и бајковитије него оне у Гранади и Кордоби. Једини проблем је што се испред чека дугачак ред за улаз који за грађане ван ЕУ кошта 11,5 евра, а уколико се деси да нисте понели пасош и картицу којом се једино улазница и плаћа, морате да се вратите по њих.
После „Дворане амбасадора” пролазите кроз китњасте арапске лукове, поред клупа са шареним керамичким плочицама, дворишта у чијем се језеру фотографишете с грађевином, до сале џиновских таписерија. Оне су реплика таписерија из 16. века страдалих приликом земљотреса. Потичу из 18. века.
Сматра се да је у Алказару Колумбо потписао уговор с краљицом Изабелом, као и да се на првом спрату виде дворане које су она и краљ Фердинанд користили. У „Игри престола” овај дворац је „Водени врт Дорне”.
Из Алказара се излази на Трг Санта Круз, а кроз уске уличице и дворишта с малим столовима стиже у Муриљов парк, назван по сликару из 17. века. У целом кварту близу катедрале, у ресторанчићима могу да се нађу домаћи колачи по рецептима калуђерица.
Даље, с Музејског трга, кроз Севиљу лакше је ићи кочијама којима превоз у овом делу сезоне кошта 50 евра за пет особа.
На путу до Шпанског трга, на којем је сниман филм „Лоренс од Арабије”, Колонијалном алејом у којој су смештене амбасаде земаља Латинске Америке наилазите и на споменик овдашњем песнику Густаву Бекеру с три женске скулптуре поред његове: три жене овог песника биле су му три музе, објашњава кочијаш Алберто.
Кочијаш нас оставља на тргу који је, с различитим павиљонима, изграђен као мешавина стилова свих провинција Шпаније за потребе Иберо-америчке изложбе у парку Марије Лујзе 1929. године. Касније је на Шпанском тргу направљен канал који Севиљани зову „Канал гранде” којим „тече” река туриста у чамцима, док их фотографишу с мостића. Трг с великом фонтаном заузима површину пет фудбалских стадиона. Откада је канал направљен овде се одржавају светске модне ревије. Поред фонтане туристи се сликају у спектру лепеза које су заштитни знак југа Шпаније. Улаз је бесплатан.
У граду, поред реке Гвадалкивир су кафићи с погледом на бродове, стари град и Златну кулу, саграђену 1220. године као део маварских зидина. Име је кула добила или зато што је била у златним плочицама или због блага које је преношено у Шпанију. Данас је поморски музеј у којем је и брод с краљицом на прамцу, а на кули је видиковац. Преко пута је арена за борбе с биковима у Андалузији познатој по коридама из 18. века.
У повратку кроз најстарији део града стижемо калдрмом и до краја шеталишта где се налази новија архитектонска атракција Метропол Парасол, који овде зову и Лас Сетас или печурке. Састоји се од шест џиновских дрвених сунцобрана који су повезани и личе на вафле, изнад улице с градским аутобусима, док се под земљом налази Археолошки музеј. На врху је видиковац назван Поглед од 360 степени на којем је увече светлосна смена боја.
Вечера у неком од традиционалних и једноставних ресторана у старим уличицама Севиље најбољи је завршетак дана. Паеља с морским плодовима и тапаси уз сангрију у овалу за три особе могу да се нађу по цени од девет и по евра.
До Кадиза возом
Кад сте у Севиљи, схватите да је штета да се на упутите до крајњег импресивног југа Шпаније. И ми смо кренули до Кадиза пут тока реке Гвадалкивир којом су до океана стигле Колумбова и Магеланова експедиција. Брже је стићи возом за сат и по, него аутобусом за два и по сата, а разлика у цени је 2,5 евра. Пут поред непрегледних маслињака и соларних панела-надстрешница на фармама у Андалузији је занимљив. Једино нисмо знали да се у реду за карту на станици Севиља чека и више од сат времена. Гужве и спорост службеника на шалтерима су изузетни, тако да се деси, као у нашем случају, да неочекивано пропустите воз и чекате два сата следећи.
Долазак у Кадиз био би пријатнији да није падала јака киша, типична за ово доба године. То нас је, међутим, натерало да свратимо у стари кафе са сликама популарних канцоњера и јефтином кафом. Саветовали су нас да „на сиромашном југу нема разлога да се преспава и штошта обилази” (остављање пртљага у локерима на станици кошта три евра за 24 сата), те смо се пре наставка пута до још јужније Тарифе од кише склонили у катедрали из 1720. године с куполом од златних плочица. Из крипте катедрале чује се савршен ехо, те вам, када купите карту од седам евра, водичи показују да лупкате по поду ногом или ударате дланом о длан.
Један од најстаријих градова западне Европе, који постоји 3.000 година, био је и једна од највећих трговинских станица како бродова који су из Медитерана пловили ка Атлантику, тако и „теретњака” с товарима коже и шећера из Америке. Овде је укинута инквизиција и донет први устав Шпаније.
Порекло фламенка
Фламенко води порекло из плеса Рома у јужној Шпанији у 18. веку, а осим песме и гитаре, прате га пљескање длановима и кастањете – два издубљена „шкољкаста” комада кестеновог дрвета који ритмично ударају један о други. Временом се игра мењала, а последњих година постаје популарна широм света. У Јапану има више академија фламенка него у Шпанији. Има мишљења да је назив потекао од сличности покрета играча с кретањем дугоногих птица фламинга, док други мисле да се тако зове јер су Роми називани Фламанцима у некадашњој Андалузији.
Цене у Андалузији
Храна, пиће, али и гардероба у продавницама у Севиљи и осталим градићима југа могу да се купе често по прихватљивијим ценама него у западној Европи или код нас. У маркетима, паковања качкаваља, шунке и чери парадајза углавном су мање или око једног евра, а боце шпанског вина су око два и по евра. У ресторанима порција тапаса (шпанског ситног предјела свих врста на овдашњем тосту) за троје кошта од 10 до 30 евра. Шминка и сувенири су за туристички град неочекивано јефтини. Чизме могу да се купе за 30, а свечане хаљине за само 10 евра. Уз повољне цене лета из Београда за око 40 евра, упозоравају вас да он може бити одложен или отказан уз повраћај новца.
Веровања севиљске кориде
Постоји веровање да матадор који наступи у Севиљи постаје познат. У овдашњу кориду долазили су Рита Хејворт, чији је отац био Севиљац, и њен супруг Орсон Велс, коме су као заљубљенику у борбе с биковима у Ронди подигли споменик.
Слоган Севиље
Слоган прастаре Севиље NO8DO сматра се ребусом. Верују да значи „No me ha dehado” што преводе као „Севиља ме није напустила”, док осмица представља клупко неуништиве вуне. По легенди, град је основао Алфонсо X, кога су грађани подржавали када је син Санчо покушавао да му отме престо у Алказару. Слоган је амблем на застави града, поклопцима шахти и на гробници Кристофера Колумба.
