Све чешћи потреси на Месецу

Јужни пол Месеца место је које привлачи истраживаче свемира: прошле године у индијској мисији „Чандрајан 3” ту је слетео свемирски ровер, Кинези планирају наредна путовања и искрцавање модерне технологије баш у овом подручју Земљиног сателита, а за неколико година, према плановима Америчке свемирске агенције, ту ће се искрцати космонаути у мисији „Артемида три”, чиме ће после више од пола века човек поново крочити на Земљин сателит.

Баш због тога вест Насе о све чешћим потресима у јужној области Месеца забринула је научнике, нарочито после недавно објављеног сазнања да се овај природни сателит смањује. Наиме, у Насином истраживању објављени су подаци о томе да се услед хлађења густог металног језгра површина Месеца, посебно у поменутој области, скупља и постаје крта, што за последицу има појаву непрекидног низа потреса.

Експерти страхују да ће ови потреси довести до стварања одрона и померања клизишта, што у теорији може да угрози будуће свемирске мисије.

„Месец није бенигно место на којем се ништа не дешава. Нова открића не би требало никога да збуне, а још мање да обесхрабре истраживање овог дела површине Земљиног сателита”, објаснио је аутор студије Томас Вотерс, виши научник у Националном музеју ваздухопловства и свемира.

Стручњаци тврде да је Месец почео да се смањује буквално од свог настанка, пре 4,4 милијарде година. Према до сада утврђеним подацима, у распону од стварања до данас његов обим смањио се за 45 метара. У јужној области овог природног сателита налази се више група раседа које су последњих година погођене константним потресима, а неке од њих региструју сеизмометри постављени у мисији „Аполо” пре више од 50 година.

„Земљин сателит се сматра геолошки мртвим објектом, где се ништа није дешавало милијардама година, али најновија открића указују да то није тачно”, објашњава Вотерс.

Најјачи забележени потрес на Месечевој површини који су регистровали земаљски уређаји био је магнитуде пет степени Рихтера.