Чувар старих шума

Шетња шумом у ове топле дане прилика је за бројне занимљиве сусрете. Ако сте се затекли у старим буково-храстовим шумама и наишли на крупног тврдокрилца пепељастосиве боје са четири велике црне мрље на леђима, имали сте срећу да упознате букову стрижибубу (Morimus funereus), једног од најпрепознатљивијих, али и најугроженијих становника наших планина.

– Са својим предугачким антенама и карактеристичним пепељастосивим телом украшеним са четири тамне, сомотасте мрље, овај троми џин изгледа као да је управо изашао из неког епског фантастичног филма – каже Цвико Тодић, мастер инжењер шумарства са Хан Пијеска у Републици Српској, не кријући симпатије према овом, како га назива, шумском самурају.

Иако припада породици стрижибуба, не може да лети јер су му покрилца срасла. Креће се искључиво пешке, полако и достојанствено, због чега га је лако уочити на обореним деблима и пањевима.

– Овај необични инсект један је од чувара шумског баланса. Припада групи сапроксилних инсеката, чије се ларве хране искључиво мртвим или умирућим дрветом, најчешће буквом и храстом. Зато имају важну улогу природних рециклера који помажу обнављање шумских екосистема. За здраво и живо дрвеће потпуно су безопасни – објашњава Тодић.

Према његовим речима, букова стрижибуба је и својеврстан показатељ очуване природе.

– Присуство ове врсте на неком локалитету својеврстан је сертификат да је шума стара, очувана и богата животом. Иако је у народу позната као букова стрижибуба, може се пронаћи и на другим врстама: храсту, јасену и тополи, као и на другом листопадном, али повремено и четинарском дрвећу. Насељава Балканско полуострво, Медитеран и средњу Европу, а у Босни и Херцеговини присутна је широм земље, нарочито у очуваним планинским шумама – истиче наш саговорник.

Због уништавања и деградације шума, ова врста се у многим земљама налази на листама угрожених врста. Уврштена је и у Додатак II Директиве о стаништима Европске уније, што значи да су државе чланице обавезне да штите њена станишта. Букова стрижибуба заштићена је и Бернском конвенцијом.

Зашто је толико важна и зашто је морамо чувати?

– Због интензивног крчења старих шума и уклањања палог дрвећа, Morimus funereus губи своја природна станишта. Због тога се широм Европе, па и код нас, налази на црвеним листама строго заштићених врста – каже Тодић, који преко своје изузетно посећене странице „Горштак.хп” пратиоце информише, али и едукује.

Он има и једноставну молбу за све љубитеље природе:

– Ако је сретнете на шумској стази, немојте је дирати нити померати са њеног пута, осим ако јој непосредно прети опасност. Искористите прилику да направите занимљиву макро фотографију, јер је букова стрижибуба изузетно фотогеничан и стрпљив модел. А затим наставите свој пут са осмехом, знајући да корачате кроз здраву, очувану и живу шуму.