Купио сам новине, а не новину
Употреба везничког израза „без да” замењива је нашим везничким изразом „а да”, уз обавезну негацију. Роналдо је дошао на првенство, без да је постигао и један гол у квалификацијама”; „Роналдо је дошао на првенство, а да није постигао ниједан гол у квалификацијама”
Неке од језичких неправилности упорно опстају у језику, чак се и све више
укорењују, мада лингвисти непрестано указују на њих. Међу најраширенијима је употреба везничког израза без да. Он се у српском језику јавио пре безмало двеста година, нарочито у крајевима некадашњег аустријске, односно аустроугарске монархије. Налазимо га у делима Јакова Игњатовића: „А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао – запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила” (Ђурађ Бранковић), Богобоја Атанацковића: „Дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто” (Два идола), Катарине Поповић Миџине: „Свежи обран грашак … без да га переш мети са мало масти … нека се уприга” (Велики српски кувар) и др. И данас је врло заступљена чак и у медијима чији језик сматрамо узорним.
Ова преведеница немачког сложеног везника ohne dass потпуно је, и граматички и
значењски, замењива нашим везничким изразом а да, уз обавезну негацију. Ево неких примера из дневне штампе: „Роналдо је дошао на првенство, без да је постигао и један гол у квалификацијама”; „Роналдо је дошао на првенство, а да није постигао ниједан гол у квалификацијама”; „Нећу да пристанем на то, без да кажем реч против”; „Нећу да пристанем на то, а да не кажем реч против”.
***
Друго на шта лингвисти скрећу пажњу јесте данас врло честа употреба једнинског
облика новина („Купио сам новину”, „У новини сам прочитао”, „Кад кажем новина, мислим Политика”), уместо одавно нормираног множинског облика новине.
Новине (с акцентом на о) као назив за дневно или периодично гласило јесу
пореклом од именице новина (с акцентом на и), која има и једнину и множину, а означава новост било које врсте – ново достигнуће („У науци су потребне новине и промене”), нов поступак у стваралаштву („Свака новина у поезији није надреализам“), па, ређе, и вест о новом догађају („Морам да ти испричам све новине!”). Како се на страницама (и њих је увек више од једне) новина не објављује само једна новост већ увек више њих, то је јасно да ни назив гласила не треба да буде у једнини. Новине су заједнички именитељ за све оно
што се налази на страницама листа.
Мада је и у старо време понеко употребљавао једнински облик („Печатана је у
Темишвару новина, коју су Срби називали ’Темишварка’”, налазимо у Бранковом колу из 1897), већ тада је преовладавао множински облик (Већ од јуче се о том мислим. Да се даш у новине метнути да се жениш, пише Јаков Игњатовић 1860. год.). Ипак, нешто под „притиском” новинара, а и неких уредника новина који тврде да постоји потреба да ова именица добије и једнину, неки нормативисти су почели да се залажу за стандардизовање једнине. Засад норма налаже само множину: „Купио сам новине”; „То сам прочитао у новинама”, а да ли ће се и када то правило променити, остаје да покаже пракса.
