Поглед као из авиона

Највиши торањ на свету, Небески торањ Токија (Токио Скај Три) висине 634 метара, сазидан је 2011. године и отворен за посету у мају 2012. године. Највиши је торањ на планети и трећа највиша грађевина на свету након Бурџ Калифе у Дубаију, у Уједињеним Арапским Емиратима (828 м), и здања „Мердека 118” у Куала Лумпуру, у Малезији (679 м).

Налази се у источном делу Токија, надомак краја Рјогоку, у близини токијских беја, места где вежбају сумо рвачи, недалеко од реке Сумиде која се овде улива у Тихи океан.

У првој недељи по отварању торња, у мају 2012. године, торањ је посетило 1,6 милиона људи. Током наше посете торњу, имали смо избор да се попнемо до првог нивоа на којем може да буде 2.000 људи или до другог, највишег нивоа, који може да прими 900 људи. Тај други ниво је само нешто нижи од последњег спрата Бурџ Калифе. Изузетно брзим лифтом одвезли смо се до врха, где с највише платформе пуца поглед на Токио, највећи град на свету (с Јокохамом има око 39 милиона становника). По ведром дану и без испарења, с врха торња у даљини може да се види највиша планина-вулкан, чувени Фуџи.

Висина торња, која износи 634 метра, није случајно изабрана. На јапанском три цифре овог броја се изговарају „му-са-ши”. Мусаши је, наиме, стари назив кварта на чијем је месту ова грађевина подигнута. Током ноћних сати торањ је осветљен у две различите боје које имају своју симболику – плаву, која симболише дух јапанског едо периода када је Токио (стари Едо) постао нова јапанска престоница, и љубичасту – која је овде, између осталог, симбол споне између садашњости и будућности.

За разлику од Бурџ Калифе, највеће зграде на свету која има ширу основу, на врху узаног токијског небеског торња имали смо утисак да се помало љуљамо, а разлог је начин градње. То, наиме, у случају земљотреса који су у Јапану чести, омогућава да структура не буде крута и тиме крхка, склона пуцању. Ипак, утисак „љуљања” на висини на коју смо доспели, с које 30-спратнице делују као малене макете у даљини, није нарочито пријатан, а поглед је највише налик оном из авиона. На највишем спрату торња постоји мини-галерија. Током нашег боравка била је уприличена изложба ликова из манга стрипова.

Небески торањ Токија отворен је свакодневно од осам до 22 часа. Улаз у лифт који вози на врх торња налази се на четвртом нивоу великог хола до којег се стиже спољним, покретним степеништем. У случају гужви које су честе, у торњу постоји посебна улазница која важи само за странце, туристе, и која им омогућава да на врх крену преко реда (кошта око 4.000 јена, што је око 3.000 динара). Редови су у Јапану иначе веома добро организовани и прилично се брзо крећу.

Текст и фотографије Ивана Дукчевић www.umetnostputovanja.rs