Pogled kao iz aviona
Panorama Tokija s najvišeg tornja na svetu nestvarno je lepo iskustvo, ali i pomalo neprijatno zbog ljuljanja koje potiče od načina gradnje koju diktiraju česti zemljotresi
Najviši toranj na svetu, Nebeski toranj Tokija (Tokio Skaj Tri) visine 634 metara, sazidan je 2011. godine i otvoren za posetu u maju 2012. godine. Najviši je toranj na planeti i treća najviša građevina na svetu nakon Burdž Kalife u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (828 m), i zdanja „Merdeka 118” u Kuala Lumpuru, u Maleziji (679 m).
Nalazi se u istočnom delu Tokija, nadomak kraja Rjogoku, u blizini tokijskih beja, mesta gde vežbaju sumo rvači, nedaleko od reke Sumide koja se ovde uliva u Tihi okean.
U prvoj nedelji po otvaranju tornja, u maju 2012. godine, toranj je posetilo 1,6 miliona ljudi. Tokom naše posete tornju, imali smo izbor da se popnemo do prvog nivoa na kojem može da bude 2.000 ljudi ili do drugog, najvišeg nivoa, koji može da primi 900 ljudi. Taj drugi nivo je samo nešto niži od poslednjeg sprata Burdž Kalife. Izuzetno brzim liftom odvezli smo se do vrha, gde s najviše platforme puca pogled na Tokio, najveći grad na svetu (s Jokohamom ima oko 39 miliona stanovnika). Po vedrom danu i bez isparenja, s vrha tornja u daljini može da se vidi najviša planina-vulkan, čuveni Fudži.
Visina tornja, koja iznosi 634 metra, nije slučajno izabrana. Na japanskom tri cifre ovog broja se izgovaraju „mu-sa-ši”. Musaši je, naime, stari naziv kvarta na čijem je mestu ova građevina podignuta. Tokom noćnih sati toranj je osvetljen u dve različite boje koje imaju svoju simboliku – plavu, koja simboliše duh japanskog edo perioda kada je Tokio (stari Edo) postao nova japanska prestonica, i ljubičastu – koja je ovde, između ostalog, simbol spone između sadašnjosti i budućnosti.
Za razliku od Burdž Kalife, najveće zgrade na svetu koja ima širu osnovu, na vrhu uzanog tokijskog nebeskog tornja imali smo utisak da se pomalo ljuljamo, a razlog je način gradnje. To, naime, u slučaju zemljotresa koji su u Japanu česti, omogućava da struktura ne bude kruta i time krhka, sklona pucanju. Ipak, utisak „ljuljanja” na visini na koju smo dospeli, s koje 30-spratnice deluju kao malene makete u daljini, nije naročito prijatan, a pogled je najviše nalik onom iz aviona. Na najvišem spratu tornja postoji mini-galerija. Tokom našeg boravka bila je upriličena izložba likova iz manga stripova.
Nebeski toranj Tokija otvoren je svakodnevno od osam do 22 časa. Ulaz u lift koji vozi na vrh tornja nalazi se na četvrtom nivou velikog hola do kojeg se stiže spoljnim, pokretnim stepeništem. U slučaju gužvi koje su česte, u tornju postoji posebna ulaznica koja važi samo za strance, turiste, i koja im omogućava da na vrh krenu preko reda (košta oko 4.000 jena, što je oko 3.000 dinara). Redovi su u Japanu inače veoma dobro organizovani i prilično se brzo kreću.
Tekst i fotografije Ivana Dukčević www.umetnostputovanja.rs
