Кад јако заболи, нема одлагања операције вена

Проширене вене нису само ствар естетике, већ здравља и ова болест се не лечи кремама и геловима. Оне пацијентима доносе само тренутно олакшање и ублажавање симптома, али то не зауставља даљи развој болести. Зато др Дарио Јоцић, специјалиста опште хирургије на супспецијализацији из васкуларне хирургије, подсећа да је операција прва метода избора лечења болести проширених вена, а интензиван бол, отицање или компликације попут венских рана обично су довољно озбиљни симптоми када је пацијенту јасно да интервенцију на венама више нема смисла одлагати.

Наравно, поставља се питање да ли је за операцију потребна припрема, рецимо да ли пацијент мора да смрша, реши неки други хронични здравствени проблем или може „одмах с врата”?

– Припрема је важна, али то не значи да операција не може бити обављена одмах. Пацијенти који су уопштено здрави и не пате од других озбиљних здравствених проблема могу се подвргнути операцији без претходне припреме, уколико су им лабораторијски налази добри и немају проблема са згрушавањем крви или неким акутним стањима која би спречила извођење операције. Тако, рецимо, труднице које су здраве и имају одличну крвну слику, ипак нису кандидати за операцију. Ипак, оптимално је смањити телесну тежину или побољшати опште здравствено стање пре одлуке о операцији – одговара наш саговорник.

Ултразвук и крвна слика пре интервенције

Др Јоцић подсећа и да је уочи операције од дијагностике потребно урадити ултразвучни преглед вена, да би се утврдило тачно стање и локализација проблематичне вене коју треба оперисати. Затим, важно је урадити комплетну крвну слику и биохемијске анализе, а посебно оне које показују параметре згрушавања крви, да би се видело опште стање здравља пацијента.

Чекање на операцију није пријатно, али се скоро па подразумева. По речима др Јоцића, за интервенцију у некој од државних болница листе чекања су увек дуже него у приватном сектору, али се време чекања на операцију мало поправило у односу на претходне године.

Ипак, и овде приоритет зависи од ургентности стања, нарочито ако особа има венске ране. Ако пацијент проблеме с венама има већ годинама, у стабилном је стању и нема акутни проблем, операција се може фино испланирати. На пример, неке особе желе да се оперишу пре планираног одласка на дужи пут или након што заврше неку раније планирану обавезу.

Медицина је у овој области веома напредовала. Др Јоцић подсећа како је некадашњи хируршки приступ, односно класична операција, такозвано чупање вена, после које је опоравак трајао и до шест месеци након интервенције, замењен новим методама. Реч је о такозваним минимално инвазивним хируршким методама које пацијенти много лакше подносе и брже се опорављају.

– Једна од таквих метода је ласерска операција вена. Иако најчешћа, она није једина минимално инвазивна метода која се код нас примењује. Доступне су и склеротерапија пеном и терапија медицинским лепком, све у зависности од стадијума болести, општег здравственог стања и година пацијента – објашњава наш саговорник.

Додаје да је ендовенски ласерски третман (ЕВЛT) најчешће извођена, минимално инвазивна процедура за лечење проширених вена. Спроводи се тако што се влакно ласера уведе у главни површински венски крвни суд, који је узрок болних и непријатних „гроздова” проширених вена.

Пре операције потребно је урадити ултразвучни преглед ногу, како би се на кожи означиле вене које ће бити третиране. Након тога, потребно је да се цела нога дезинфикује и покрије стерилним компресама. Затим пацијент добија локалну анестезију, и следи увођење сонде ласера у оболели део вене. Под контролом ултразвука, око вене се убризгава раствор за локалну анестезију, како би операција била потпуно безболна. Тада се започиње интервенција ласером.

Топлота која се ослобађа на врху ласерске сонде (фото-термички ефекат), изазива промене унутар и у зиду венског крвног суда, након чега долази до скупљања вене. Крајњи исход је затварање протока кроз третирани део вене.

Вена се не вади из тела, нити се било шта ставља у тело уместо ње.

Др Јоцић наглашава и да је трудноћа једина апсолутна контраиндикација, односно разлог да се вене не оперишу. У свим осталим случајевима, а на основу процене лекара, могуће је спровести неку од минимално инвазивних метода операције вена, уз адекватну припрему пацијента за интервенцију.

Без болних ожиљака

– Узгредне појаве након лечења ласером најчешће су модрице на кожи, мали оток и осећај напетости или бол. Ово је нормална појава и обично престаје након неколико дана. Сама процедура може да утиче на нерве који се налазе на локацијама близу вена, али су ове појаве много ређе него код класичне операције вена. У овом случају, пацијенти осећају мању утрнулост, голицање или неке друге сензације. Ређе се могу јавити болни ожиљци на кожи, келоиди, уколико је особа иначе склона формирању оваквих ожиљака – наводи хирург.

Друге компликације су веома ретке. Већина нежељених ефеката, попут црвенила, бола у препони или бутини, пролазног су карактера и представљају резултат топлотног ефекта ласера и све ове тегобе нестају неколико дана након операције, а бол је најизраженији од три до пет дана након интервенције.

Важно је рећи и да се ова операција изводи у локалној анестезији и траје око 30 до 45 минута. Одмах по завршетку пацијент хода. По потреби, и уз препоруку лекара, може да користи лекове против болова. Након операције, у периоду од две недеље, преко дана потребно је ношење еластичне чарапе на оперисаној нози. У даљем току опоравка препоручује се ходање од по 30 минута, неколико пута дневно.