Витез од Београда

Фриц Клингенберг био је капетан у саставу СС дивизије „Дас Рајх” која је учествовала у нападу на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године. Имао је 26. година и био је млад и осион. Клингенберг је стално протествовао код својих претпостављених јер је сматрао да му дају споредне задатке. А управо један од таквих задатака га је уписао у историју.

Наиме, Фриц Клингенберг је са својом јединицом (из правца Румуније) наступао кроз Банат. Стигли су до Панчева и Дунава, где су их зауставиле јаке кише. Путеви су се претворили у каљуге. Командант дивизије није знао шта га чега на путу до Београда и зато је издао наредбу споменутом младом капетану да оде у извидницу.

Клингенберг је 11. априла са десетином војника кренуо узводно обалом Дунава. Негде у околини данашњег Панчевачког моста пронашли су моторни чамац. Њиме су прешли Дунав. Али, двојица војника који су требали да се врате на супротну обалу и укрцају муницију и доведу појачање, настрадали су када се чамац преврнуо у брзом и надошлом Дунаву. У дивизији су били убеђени да је целокупна извидница настрадала.  

Клингенберг је кренуо ка центру Београда који је данима пре тога био бомбардован. Успут су заробили неколико деморалисаних југословенских војника и „ослободили” немачке туристе које је рат задесио у Београду. Заробљеним аутобусом наставили су ка центру, успут су покупили још заробљеник и учествовали у пушкарању са београдском полицијом. Да „срећа прати  храбре” показало се по доласку у центар Београда где су подигли немачку заставу.

Клингенберга је убрзо пронашао градоначелник Београда који је дошао да моли за престанак бомбардовања. Клингенберг се представио као извидница две оклопне дивизије које су наводно стигле до предграђа престонице.  У том тренутку су изнад Београда прелетали немачки авиони и Клингенберг је запретио да наредити ново бомбардовање. У страху од нових разарања градоначелник је пристао на предају 12. априла.

Клингенберг је ризиковао све. Имао је само пет борбено способних војника ( један је пао и ишчашио зглоб на руци), радио станица је била покварена и није имао везу са надређенима. 

Немачка ратна пропаганда га је прогласила за „витеза од Београда”. Одликован је Витешким крстом. Након тога је напредовао у служби и стигао је до команданта дивизије. Погинуо је 23. марта 1945. године у борби са америчким трупама.